Srpski sion

Б р . 18.

„СРПСКИСИОН."

С тр . 291.

ми ју очекујемо са надом и ухвањем (2. Тим. 4, 6. 7.); а кад јој когод силом ускорава долазак, свагда ју прате страх и ужас. (Псал. 138, 7.) Сваки је дакле дужан мисао ] о прекраћењу живота одмах у почетку угу-; шити. с одвратношћу и ужасом, како би | вера и поуздаље одржали победу п родили' трпљење, које је вредније од лажне душевне величине. (Прит. 16, 32; Лутерова утешна посланица к ожалошћен.; поуке ПолипоФерове о достојанству живота и здравља „ТЈћег (Ие ЛУшч1е с1е8 Мепасћеп" Еејрг. 13, 1. 3. 73. н т. д.)

СА СВЕШТЕНИ ј ^) I. Из протопресвитерата митровачког. ана 16. априла о. г. сазвао је преч. г. проС2Љ топресвитер, Авакум Стајић ; своје подручно свештенство на „исповед" у манастир Кувеждип. Та „исповед" се сваке године одржава у свима иротопресвитератпма архидијецезе између Васкрса и Духова. Приликом тих „исиоведи" свештенетво се уиознаје, зближује и својемисли међусобно измењује, јаде п радости из свога живота свештеничконастирског казује. По томе је годишња та „исповед", спојена са збором и договором браће свештеника из једнога иротопресвитерата, врло корисна и важна установа. А састанак на овогодишњој „исповеди" тим иам је био милији, тим свечанијии значајнији, што је преч. г. протопресвитер наш, у своме позиву на исповед, означио као предмет збора и договора и саветоварве о свештеничком удружењу. Ми с.мо захвални нашем честитом г. иротопресвитеру Стајићу, што је и овом приликом опет доказао, како је спреман и вољан увек потпомоћи сваку мисао и сваки рад, који тежи постизавању општекорисних цели, те како уме у у томе иредњачити своме подручном свештенству. Евала му на томе; светао му образ за то! Ми смо на позив његов радосно похитали на овогодигању „исповед" и' састанак: јер нам је свима тежња за удружењем и свест о његовој неопходности надимала груди и обузимала мисли. После свечано одслужене св. литургије и обављене по преч. г. протопресвитеру исповеди са свима присутним свештеннцима, одржан је, под

Сећајмо се дакле високога достојанства своје личности н саставних делова нашега бића, које је лепо нацртано у речима св. ап. Павла: „11е е Ђ сте ли , гаки> \'рал !х Е ожји есте и ИожУи живетк вх васх; Л цје кто КожУи раст/штх, растлитх его Богх: бо ИсжТи сватх естк, иже есте вћ|". (1. Кор. 3, 17.) „Или не в-ксте гак^ т-каеса ваша с8тћ ^рал^х жив81|1апу в& васх стагш Д8\а. егоже и/иате (0 Еога и н-ксте свои; к$плени ео есте п/кпо1о"; иа с тога: „Прославите оуво Бога вх т-клескхх вашихх и вх д8ша\х ваши\х. гаже сбтћ Е сж У а ." (1. Кор. 6, 19. 20.) —■ ЧКИХ ЗБ0Р0ВА. нредседништвом г. иротопресвитера Стајића и пероводством пароха Јеремића, збор и савето вање о удружењу свештеничком, којем су присуствовали и преч. г. игуман кувеждински Генадије Поновић, намесник јеромонах Јеротеј Белић 11 јеромонах Никанор — осим нас мирских свештеннка. Након измене мисли и назора о удружењу и његовом остваривању и новодом свега, што је у остваривању његовом до сад рађено и пзрађено, донесени су ови закључци: 1.) Збор је уверен о потреби и користи удружења и могућности његовог остварсња као и достизавања његове цели, те је са усхићењем и одушевљајем прихватио мисао удружења целокупног нашег свештенства у митрополији карловачкој, и изјавио се солидарним са целим иокретом и досадањим и будућим радом око удружења. 2.) Збор је са силним и дугим усклицима „Живео патријарх Георгијс" закључио, одмах из седнице збора, брзојавно захвалити уз израз непоколебиве преданости, Његовој Светости, преузвишеном Господину патријарху Георгију Бранковићу, на светом му благослову и усрдном благовољењу, којим је благоизволео прихватити и претходно одобрити мисао удружења свештеничког. Брзојав је одмах одаслан. 3.) Збор је изразио своју радост, којом поздравља добро смишљени састав „одбора за нрипремну радњу" и његов „нацрт правила за удружење",. те изјавио своју наду и очекивање, да