Srpski sion

Отр. 30 2.

„СРПСКИ СИОН."

ВР. 19.

знато, вотирао римском папи за оисег цркве им пепогрешност и то већ ех веве, поп аићчп ех сопвепви еес1 ('«1'ае". 2 ) Но „шта је црква" ?, по римском схваћању, то није рекао ни ватикански сабор. 3 ) Услед тога дакле, што ни један од тих римских сабора није авторитативио деФИнисао догмат о цркви, видимо збрку у римској богословији у том најважнијем догматичком предмету. Ево неколико таквих примера. Роберт Белармин вели: „Есс1еТ1 ев! соећ!8 ћоштит ћа уЈвЉШз, п! соећгв рориН готап1 уе1 ге<ртт СгаШае уе1 геврићПса Уепе(огит". 4 ) Јован Мелер пак вели: „ТЈпћг (1ег Шгсће апГ ЕгЈеи уег^ећеп (Пе КаШоћкеп <ће уоп Сћпвћхв §;е§Ше1;е СгетешасћаИ аПег Сг1аи1)1§-еп". 5 ) Франц Хетпнгер најзад вели; „Т)1е Кћ-сће 181 (Тав »ГсћЉаге Ке1сћ Сћтћ апГ ЕпТеп". 6 ) Дакле првом је црква „скуп људи"; другом је „заједница свих верних"; а трећем је „царство Христово на земљи"! И таква беспримерна збрка догађа се у том најважнијем догматичком предмету у оној црквн, која се Фали, да у хришћанству има најбољу организацију. Но и у протестантизму влада иста збрка. Наиме „СопГе8810 аи^ивТаиа" назива цркву: „ Сов§те<»'аћо бапсТогшп" 7 ); „Аро1о^1а ап^инћтае сопГеветот«" пак: „ВосГећиз ћс1е!" 8 ); Фридрих Шлајермахер опет; „I )1с уот ћелНд-еп ОеГчћПевееће Сгететасћаћ". 9 ) Романизам и иротестантизам не могоше дакле до данас створити авторитативну деФиницију догмата о цркви, ма да иначе истичу сваком приликом своју интелигенЦ 0 ЈУ) У К0 ЈУ дакако само ће онај веровати, који не зна то, да су п романизам и протестантизам оно, што .још вре2 ) Ас1а сопсПп уаИсаш (Беч 1874.), 188—190, ДеПпШо (1оо-та1;1са „Раб1;ог ае1епшб". 8 ) 11)1с1ет. 4 ) Б18ри1а11опе8 (и8дање у 11лри8у 1608.), <1е есс1е81а тлШапН, сар. 2. Б ) 8ут"ђоНк (Регенсбург 1873 ), 331. в ) Гип(1атеп1;а1-Тћео1о§*1е (РгеЉиг^ 1888.), 452. 7 ) Ра^па 11. 8 ) Рао-та 144. 9 ) О. РДеЉгег, Сггип(1п88 <1ег сћпбШсћеп 01аићеп8- ип(1 8Шеп1ећге (ВегНп 1880.), 195.

ди у њим-а, а то је њихова хришћанска вера, наиме теологија, христологија и антронологиј а, нросто ирисвојили себи од нравославног истока; дочим је само оно љнхов плод, што у њима не вреди, а то је с једне стране апсолутни папизам а с друге стране протестантски субјект и в и з а м. Да неком срећом није но паду Царпграда 1453. насилно прекинуто биЛо и то на векове развиће православне цркве, онда би романизам и протестантизам имали већ прилике, да као што су од православне цркве присвојили себи теологију, христологију и антропологију, исто тако присвоје и деФиницију догмата о цркви. То ваља да знају западњаци, као што је н. пр. епископ ђаковачки Јосиф Штросмајер 10 ) и проФесор хајделбершки Виљем Гас 11 ), те онда не ће говорити, како је православна црква бајаги заостала на према романизму и протестантизму, јер ће тада видети, прво, да се од пада Цариграда православна црква није само за то могла кретати, што је била на све стране просто подјармљена; а, друго, да баш међу тим, као што ево и деФиниција догме о цркви ноказује, ни романизам ни иротестантизам нису ништа корисно урадили, ма да је баш у том добу како римским папама тако и протестантскнм кнезовима цео свет стој ао на расположењу да их утврде. А шта би тек од романизма и протестантизма било, да су онако у оном глувом добу као н. нр. православна црква вековима робовали под игом турским, татарским, агарјапским ? 2. Сад ирелазимо на православни догмат о цркви. Као што је познато, у светом писму назива се црква разним именима, тако „домом божјим" 12 ), „телом Христовим" 13 ), „невестом Христовом" 14 ), „матером вер10 ) Види шегову окружницу од 28. Фебруара 1881. број 215. у „Гласнику бисхупије босанске и сремске", број 4. од 1881. 1Ј ) Види његово дело: ЗутЋоНк Лег ^песМвсћеп К1гсће, ВегНп 1872. 15 ) I. Тим. 3, 15. 13 ) Кол. 1, 21.; ЕФес. 1, 22. 23; I. Кор. 12, 12. 27. 14 ) Апок. 19, 7. 21, 9. и Ефес. 5, 23.