Srpski sion

Стр. 328.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 20.

књпге сасвим излишне полемичке примедбе у публицпстпчком тону (као н. нр.: „Удружи се лукава Грчадија са невијерном Вугаријом, да се освете рањеном Србину", т. ј. носле укинућа пећске патријаршије у год. 1463. и после потчињења њених епархија бугарској — охридској архиеписконији — патријаршији и др. См. I. књ. стр. 166.); излишно је такођер често напомињање читатељу о ноданичкој верности австроугарских Срба бечкој централној влади и др. Но свакако

врло користан твуд нишчев, који је он зачео с благословом покојног горњокарловачког владике ТеоФана Живковића, нри дубокој личној љубави и нохвалном научном интересу према истОријским судбама православног Српства, заслужује пажњу не само једних Срба, ио и свију оних, који се интересују судбом тога у истину миогонапаћенога народа у Австроугарској." Чепин, 1892. Свештеник Л. Богдановић.

— (Окружница Његове Светости г. Патријарха Георгија високопреосв. г. г. Епископима у ствари свештеничког удружења.) На радост пријатеља удружењу, можемо данае саопштити врло значајну вест у корист удружења свештеничког. Љегова Светост г. Патријарх Георгије одаслао је впреосв. г. г. Епископима окружницу у ствари свешт. удружења, у којој им саошптава, да је на дотичну молбу свога свештенства „одобрио и благословио, да може приступити припремном раду за остварење свешт. удружења", те да је услед тога одржан ужи свештенички збор, обојега реда, 23. марта у Карловцима, и донесен у седници његовој „нацрт правила", штампан у нарочитом прилогу уз 14. бр. „Срп. Сиона". Из „нацрта правила" благоизволела је Његова Светост — како то Његова окружница сведочи — стећи уверење, „да се свештенство у најбољој цели и намери хоће да удружи; да ставља себи за решавање такове задатке, од којих бн наша црква, а с њоме и свештенство и народ несумњиве користи могли имати", на пољу религијозно-моралном, црквене уираве и организације автономне, цркв. књижевности, па и саме дисциплине у свештенству, која би се огледала у спољашњим појавама живота његовог, и у „јединству мисли, рада и тежња удруженог, сложног, на рад спремног и свесног свештенства", које би се имало оиет огледатп у целокупном његовом деловању, а посведочавати у повољним резултатима тога деловања и у цркви, и у народу, и у свештенству, и у књижевности, и у црквеној управи и т. д. Са нагласком се у окружници Његове Све-

т А. к IX тости истиче и прима она нежна пажња свештенства према св. Архнјер. Синоду и нреосв. Епискоиату, као и тежња за складним односима с Њиме и очинским закриљем Његовим, која је тежња и нажња свога прецизног и потпуног израза добила у „нацрту правила", а искреност и сталност, које ће свештенство и својим радом увек потврдити. После ових реФлексија и повољних изјава о удружењу свештеничком, а „у нуном уверсњу, да ће мисао о свешт. удружењу и у преосв. Енископату наћи своје пријатеље и покровитеље", те ради што скорпјег реализовања свешт. удружева Његова Светост нредлаже виреосв. г. г. Еппсконима, да у својим Епархијама у корист остварења свешт. улружења учине оно, што јс Он учинио у својима. Слабе су наше речи, којима би за сада могли одати достојну захвалу високој и отвореној а усрдној предусретљивости и иотпори 1Бегове Светости, којом је примио и којом жели да омогући остварење мисли удружења свештеничког у нашој Митрополији. Његова ера, Његово патријаршаетвовање исписаће у иеторији нашег народа и црквс овостране, многа значајна, монументална и историјска живота — дела, међу којима ће без сумње светлити важношћу и резултатима својим и свештеничко удружење наше. Дај Боже нашем Светом Патријарху Георгију, да дочека те резултате, те да му се родољубиво срце српско и побожна душа православна узможе радовати и наслађивати у тим и таковим резултатима! — (Нови зворнички митрополит у Босни.) За зворничког енископа и митрополита са еедиштем