Srpski sion

Б Р. 20.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 323.

св. литургији. У ово пе ће веровати само онај, који није одрастао у селу. Али ко зна, да наш сељак н. нр. при набављању чега из дућана прође због једног циглога новчића крај две и три нродаваонице па иде >1ак у ону на другом крају села; ко зна, велим, како наш рата}) тешко издаје ону мучно, врло мучно стечену „крајцару": тај се томе мом искуству заиста не ће чудити. Многи би радо отишао у цркву, али га б о л н да поклони она два или три иовчића у „тас." Ја сам слушао, како су и имућнији ратари говорили: „Само да шгје оне три крајцаре!" Па још када му ради разменити читаву си је разменио — вели он. А ка-

та три новчића вал >а једну Форпиту! „Док већ је отишла цела!"

ко-ли ће тек у цркву онај, који пема за шта ни соли да куии — „а не нодноси му, да други да, а крај љега да нрође тутор празан !" Још знам за нешто, тому слично. У Барањије обичај, да „ко може и ко хоће" купн при улажењу у цркву код тутора ио једну малену жуту свећицу, и даде је, а у спомен својим умрлима, запалити пред св. олтарем. „Црква од тога има користи." — Лепо и краспо; још је леише и илеменитије оно: „ко хоће и ко може" али је и то ушло код народа, исто као и код „таса", као нека, да тако речем, морална обвеза, те мал' те ие сваки гледа да пре свега дође до новца за ту свећу и за

,тас

па тек онда иде у цркву.

(Наставиће се.)

рл^мкттемин; нт.котогмихт икстк кт аокт.пммплмхт геклигедипхт.. К у к а е /И о е.

У црквенословепском јеванђелију гласи 49. ст. XXII. главе од Луке: кид^ккше же, нже к-к^-8 сх ни/их кукае/исе. ^кша е/и8: ГДи, а111е оударших ноже/их? У маринском јеванђелију гласи то место овако: вид-пкћше же п нж« |; т.ј,\л о 1161 .11. г.гшдемое (»т .пгд еиоу ги дште огдд(иплг пожемЂ? У остромирову: кндт.кт.1не же, нже г.идхж о пјеш.. кмкдјемоје, рт.шл јемоу: Гдн дште гдд(>нмт. ножемк? У јеваиђелију у Мркшиној цркви штампаном: вндекше нже пт.х;: го и1сш. кмкдемое, (1Т .ше емн: гн, дште огддрши. ножемк? У мисалу од год. 1483. кндт.кше же сн иже кк,хоу ш ннмк кнкдемое рт.ше емоу: Госнодн дште огдршп. иожн? У матици гласи то место: '1боуте$ бг о1 терс хитбу тд га6[лв707 е Г тсоу аитб, умрсе, е( пхтхСоцеу еу |ха ух1рх? Као што видимо у свима је споменутим словенским јеванћелијима преведено ово место са свим верио а један је облик и ропски скован по грчком облику. Тај је ропски облик рагћ ргаев. раке. кк1каел!ое. Таквога облика не може имати глагол шкдтн. РагТ ргаев. равв. могу имати само глаголи транзитивни, као што се и у српском језику само могу градити облици и за рагћ ргаећ ра»8. од глагола транзитивних.

Место рагћ ргаев. раев. |;к1каел!ое треба на сноменутом месту да стојн рагћ ргаее. асћ кмканЈфее, па у никољском јеванђелију заиста тако и гласи: кндкккше же, нже 1;т.дхоу " немк, шкдшштее, (»кше емоу: Гоенодн, дште оуддршп. ножбмк? Дакле у никољском јеваеђелију преведено је ово место боље него у свима споменутим јеванђелијима, јер у њему не долази оиаки облик, којп је иачињеи против природе словенскога језика. Екшаелш не вал,а. Таквога облнка не би требало да има у словенској књпзи. Ек»канм|1ее је облик добар. То је рагћ ргаев. асћ, али и ои пе одговара грчком рагћ 1лћ, као што се види из овога примера. Зато морамо овде г.мкакчј |ее превести „шта ће бити", а не „шта бива", јер рагћ М. у словенском нема. Овде се мора кк!какчјЈее узети као да је перфективан глагол, јер нерФективних глагола рагТ. ргаев. значи што у грчком рагТ. Ти1. Место кк1как>фее још боље би било дакле в$д!>1|ш, јер то би нотпуно одговарало грчком габцеуо; — Мигпв, ношто је од в8д8фее основа перФективна. Карловци. Јов. Живановић,