Srpski sion

Б р . 20.

„СРНСКИ СИОН."

С тр . 325.

— из кога би се уџбеника упутили и научили, како и гдје се које правило у разним случајевима употријебити може. Радећи ево већ неколико година као катихета увјерио сам се, да друкчије не може нити смијебити. Наравски, да је „Кратки типик" за народ дољњих крајева у оиће а за свештенике посебице премален, али за учитељеке принравнике иу опћеза оне, који имају да науче црквено правило толико, колико се од њих захтјевати може, довољанје „Кратки типик". А што вели г. Ј. Д., да се је „конкретним примјерима увјерио, да приправници морају себи биљешке да праве," тиме показује, да му школски рад није ни мало познат. Нема тога уџбеника, у који не би ученик штогод ирибил>ежио од нредавања учитељева, па ма да је сам учитељ аутор једног или другог уџбеника, увијек се мора нешто надописивати; јер жалостан би био онај учитељ, који би узевши ма и своју књигу у руку говорио од ријечи до ријечи оно, што је у њој. Биљешке се мећу у сваку књигу. — Погреб и парастос и могао је и није могао ући у „Кратки типик." Прво би било по жељи г. Ј. Д., а друго ио искуству моме. Парастос и погреб обавља учитељ или у опће појац са свештеником стојећи раме уз раме, те учитељ увијек држи лијеву страну, т. ј. ријетко да почиње коју пјесму први, већ увијек за свештеником, нојући обојица из једне књиге. Није могуће да свештеник не би хтио показати учитељу или појцу, шта има да поји. А најпослије и парастос и погреб тако су лаки и једноставни, да не треба посебног правила за то, а учитељским принравницима покаже се то и упуте се практички, док су још у школи. Једино, што ће читаоцу „Краткога типика" пасти у очи јест то, што се нредговор не слаже са подјелом књиге, а и у подјели изостало је једно слово, те тако цијела подјела друкчије испада. Но та једина Формална погрјешка, за коју се не могу ни данас домислити, како ми се поткрала, не може бити узроком, да г. Ј. Д. износи на бубањ „Кратки типик" као књигу, којом се „младим људима, који се уче мислити, памет затупљује и задаћа отештава." Нико није крив г. Ј. Д., што не може да схвати и разумије ни деФиниције „Кратког типика." Туђој ограничености, плиткоумности, неразвијености не може бити крив „Кратки типик." Што г. Ј. Д. спомиње „методику", на навађа нека правила „која би могла у извјесним

случајевима као опћа послужити, а писац „типика" меће их нод линију или их дијели на 2, 3 и 5 правила", увјерен сам, да ће сваки, који цјоле пажљиво прочита ред и начин, којим су изложена како поједина тако и сва правила у опКе, једно за другим, — најнрије најједноставнија, за тим комшшциранија и т. д., — лако увидити злобну навалу на „Кратки тиник", а само за то, што г. Ј. Д. не ће нити је кадар да схвати строгу поступност у излагању тих иравила. Предалеко би ме одвело, а нисам рад ни да читаоце морим побијањем навале г. Ј. Д., који ме обиједи „неконсеквенцијом" у терминима, за које још ни данас није одређено позитивно, којих термина треба да се држимо, већ само упозоравам штоване читаоце овога листа, да међу погрјешкама, које је г. Ј. Д. под рубриком „о неконсеквенцији у терминима" навео, нма погрјешака штампарских, случајних, па и таквих које не стоје, јер се г. критичар пребацио видећи у моме оку трун а у своме не види брвна; а што је најглавније, да се не мало све погрјешке језичне, црквенога текста, назива појединих недјеља, а к томе још на жалост и иогрјешке проти црквеном правилу, — којих хвала милом Богу у „Кратком типику" нема, — налазе у „Збор". и „Вел. Катав.", које ми је г. Ј. Д. одмах у почетку своје критике за узор ставио, и из којих сам ја, по његовој смјелој тврдњи „Крат. типика,, позајмио, — а које никако не стоји. Да је „Кратки типик" угледао свијета онда, кад сам га нанисао, увјерен сам, да би и сам г. Ј. Д. друкчије о њему судио, п да би све оне иогрјешке, ако их здрав разум за иогрјешке сматра, биле незнатне, — али јер се то догодило данас, знам врдо добро, за што се тражи длака у јајету, за што се кроз микроскоп гледа сваки потез, свака тачка и запета, свако слово, ријеч, ред и т. д. Међу тим, мислио г. Ј. Д. о „Кратком типику" што му драго, тврдо вјерујем, да његови приговори нису кадри побпти цијене „Краткога типика", јер се „у њему није опазило ништа, што би се начелно противило уставу црквеном и да одговара својој намјени, т. ј. да буде уџбеник за нриправнике учитељске". 8 ар 1611(1 ва(. У Загребу на појутарје св. Ђурђа 1892. Јован Петровић, кр. проФ. и катихета.