Srpski sion

Бр. 35.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 619.

мртви не устају. Јер ако мртви пе устају, ни Христос не уста. . . Ајш Христос уста из мртвијех, и би новина онима, који умријеше." (I. Кор. 15., 12. — 16. и 20.) Дивна, јасна, строго логична доказа! Доказ св. иисма о томе: да мртви доиста телесно из гробова устају и васкршавају — јесте то: што је и Христос телесно из мртвих устао и васкрсао — „и би новина онима, који умријеше." „Би новипа" : оп је започео, он је почетак васкршавања мртвих телесно. Истина, и други су — силом Божијом — устали, управо подизани су из гроба; али таковог васкрсеља мртвих, устајања из гроба са таким телом, каковим је Христос устао — није било, то је нешто „ново" — он је „новина." Па и г. К. Станић наводи Христово васкрсење из мртвих и вели: „Сумње пак никакве бити не може о том, да је васкрсеније Исус-Христово било у смислу општег васкрсенија по нашем уверењу са прослављеним тј. са духовним телом, у ком се Исус после васкрсенија јављао, пре свију Марији Магдалини, а за тим двама својим ученицима на путу у Емаус." Но сад реци, драги читаоче, да ли г. Станић у свом чланку, односно у свом учењу и разлагању о васкрсењу мртвих не долази у опреку са самим собом ?! Он вели: „Дух има своје духовно тело, и ово са духом ускршава." А кад дух ускршава? Тада, када „из свог тела, као нз гроба" ускршава т. ј. кад напушта, оставља тело: дакле смрћу телесном ускршава дух „са својим духовним телом." Прематоме: и Христосје морао духовно васкрснути на крсту, јер на крсту је дух Христов тело своје оставио, напустио, накрсту је Христос умрво, издануо — „испустио дух." А шта сад опет чујемо? Христос је васкрсао — наравно из гроба, у коме је положен и сахрањен био „са прослав.љеним т. ј. са духовним телом." Од куд сад то ? ! Но нузгред буди речено, да је васкрсење Христово, које је — по „уверењу" г. Станића — било „са ироелављеним т. ј. са духовним телом" — правилно и православно, тако учи и прав. црква. Но алп ево и опет противности, опреке!

„Сумње пак никакве не може бити о том, да је васкрсеније Исус-Христово било у смислу општег васкрсења." А то ће рећи: онако и са онаковим телом, како и са каковим је Христос устао из гроба: тако и са таковим ће телом и људи из својих гробова ускрснути. Као што то и св. нисмо засведочава: И како носимо обличје земљанога, тако ћемо носити и обличје небескога." (I. Кор. 15., 49.) „Који ће преобразити наше понижено тијело, да буде једнако тијелу славе хвегове." (Филиб. 3., 21.) Е, али по г. Станићу, односно по његовом ранијем учењу и разлагању: „ово наше тело никад више из земље — дакле из гроба — ускрснути неће." Иа кад је тако: од куд је онда опет „васкрсеније Исус-Христово било у смислу општег васкрсенија" ? Та Христос је „са духовним, прослављеним телом" васкрсао тек из гроба; дочим код других људи „дух са својим духовним телом" — „у смртном часу" већ из тела ускршава. Г. Станић не допушта, да ће тело умрлих устати из гроба буди у ком виду, баш пиу „духовпом — прослављеиом"; јер ако би дух чекао на ускрс свога тела из гроба: онда „разбојник" не би могао још онога истога дана, када је на крсту издануо, ући са Христом у „рај"; нити би могао „убоги Лазар одма после своје смрти доћи у лоно Аврамово", као ни „богаташ на место мучења." Г1 о не допуштајући то, он признаје, да је Христос из гроба устао „са духовним тј. прослављеним телом" и тврди, да је „васкрсеније Исус-Христово било у смислу општег васкрсенија." Али као да се г. Станић брзо сетио свога ранијег учења о васкрсењу мртвих: те да би то своје учење измирио и у склад довео са тврдњом својом: „да је васкрсеније Исус-Христово било у смислу општег васкрсенија" — видимо га, како се жури и труди, да нам и Хриетово „прослављено тј. духовно тело" представи као — дух! „Тако вели Евапгелист Марко: ,,„И они чувши да је жив, и да га је она видила, не вероваше. А по том јави се на путу двојици од њих у другом облику, кад су ишли у село."" (16., 11. — 12.) (Наставиће се.)