Srpski sion

В р . 45.

„СРПСКИ СИИОН."

С тр . 771.

учиним оно, 1нто као поглавица дркве и пр.едседник овог славног сабора дужан бијах учинити, а то је, да — уз превишњу дозволу ЕБеговог Величанства — сазовем славни Сабор у овај ваиредни састанак. (Са свих страна клицање: Живио ! !) Пред вама нреосвештена, частна и поштована господо, стоји ево цела слика припремнога рада, а и сам рад вам је како од једног тако и другог одбора већ унапред на проучење достављен. Ја смело смем тврдити, да доселе ни једном од наших народно-црквених сабора није толики и тако важии материјал за расправу предложен био, као што је предложен сада славноме сабору. Ако је дакле у времену иешто и изгубљено, с друге стране добивено је у обиму и каквоћи рада. Предложеним оператима одређује се скоро цело поље наше народно-црквене автономије; а иоглавито доноси се органичан устрој свих саставних делова наше митронолије. — народно-црквени устав наше овоиределие цркве, уређују се школе и други нросветни и иаставни заводи наши; доносе се свестрапе одредбе односпо материјалиих ередстава за издржавање цркве," школе и других црквепих и просветних установа, а то је односно управе и падзора народно-црквених Фопдова и заклада инародно-црквених добара, уређује се дотацијаклира, почевтпи од Митрополита-Патријарха, иа до парохијалног и мапастирског свештенства, установљују се мировинске закладе за удовице и сирочад световних свештеника и народно-црквених чиновника, и најпосле установљују се и провађају се начела службене одговорности свих органа, који су позвани, да сваки у своме делокругу врше установе народно-прквепе автономије, без које би одговорпости, и код најсавршенијих оргаиа — цели строј народно-црквене автономије могао пољуљан бити; најпосле установљују се за год. 1893. они трошкови, који су нужни за подмиреље потреба на цели прквене н просветне, и нриходи, од којих ће се тн трошкови нодмиривати. Као што вндите, велико и нространо је поље овог законотворног рада, а што се каквоће му тиче, мислим, да је иста и по основнма и по садржају своме одлична.

Операти ти сачињени су са употребом свпколиких досадањих радова на пољу устројства наших народно-црквених автономних одношаја и са уочењем свих иотреба цркве и народа. Засновани са једним и истим начелима, н међусобно доведени у органичну свезу, они иам дају организам једног твора, зграду једног основа, слику једног кова! — У њима су складно проведена начела јерархичне и народие власти у цркви, без да су до сад стечене прерогативе славног сабора и најмање окрњене, те су и за то већ подобни, да за увек укину несугласице између оба Фактора црквене власти ! (Живио !) Но, славни саборе, нека ми је донуштено рећи, да већ и личности самих сачинилаца тих онерета пружају јемства за ваљану и целисходну израду у речи стојећих иредлога. Та славни та,ј сабор бирао је у оба одбора, који су добилн по закону и по саборском овлашћењу задатак, да припреми предлоге за расправу саборску, такове чланове своје, који су и знањем и искуством својим у организаторним пословима у опште, и цркве ноиасоб, и иризнања пуним деловањем својим на пољу рада за установљење п осигурање народно-црквене автономије, и свагдањом добром вољом и поштеном намером својом, да по најбољем знању, уверењу и савести својој, нослуже својој цркви и пароду, пружадн довољно јемства, да ће поверени им задатак добро и целисходно решити; — и ја сам тога пуног уверења, да су га тако и решили! И кад то овде исповедам, не могу муком прећи оне злонамерне гласове, који су расиростирани но народу нашем, као да одбори ти, при изра1)Ивању својнх предлога нису ишли за својим бољим знањем и уверењем, него да су радили по мојим упутствима и под притиском мојега наметљпвог поступања, — не самостално! — Ја свечано одбијам неоправдано сумњичење и моје личности и оба одбора и изјављујем, да би такав иоступак био и меие и уважених чланова оба одбора недостојан! (Живио!) Оиерати ти нису диктат моје воље или самовоље, него резултат слободног уве-