Srpski sion

Б р . 46.

„СРПСЕИ СИОН."

С тр . 785.

устунити којем члану векине одборске. (Оиште. одобравање.) 1Б е г о в а С в е т о с т, иредседнпк, ставља стављене предлога на гласање. Предлог Др. ВучетиЉа, да се само 4 тачкс етавс ча еада на дневни ред, прима сеједногласно, а већнном гласова је решено, да се дневни ред установн овим редом: 1. М нровинска у р е д б а з а н а р о д н од р кв е н е ч и и о в н и к е и п р о ф е с о р е. 2. П р е д л о г з а у р е д б у о миров и н ф о н д у з а у д о в и д е исиротну д е ц у с р п. Д\р а в. свештенства. 3. Предлог о продаји „каје" м а н ае т и р а В е о ч и н а. 4. Народно-црквени у с т а в. Његова Светост, нредседник, затвара седппцу и заказује ју за сутра у 10 сата пре подне. =

IV. СЕДНИЦА. 29. октобра 1892. У ЧЛ1 сата пре подне 29. октобра отвара седницу Његова Светост иреузв. г. патријарх српски Георгнје. Бележник Лаза Обреновић чита записник јучерашње седнице, којп се без примедбе одоставерава. Његова Светост, председник, саопштава разне поднеске, који су стнгли на сабор. Г. Пикола Павловић, председник Финандијалног одбора, предлаже, да се иредлог фннанц. одбора о путним трошковима и дневницама саб. носланика прогласи прешним. — Проглашује се нрешнпм како тај предлог, тако онај Др. Живка Богдана и другова, да се саб. бележницима одреди дневница од 10 ®ор. Др. Т. Богдановић, нзвестилац вериФикацијоног одбора, извештавао раду истога одбора с предлогом: да се вериФикују г. г. заступници: Коста Радослав, Стевап Јовановић, Др. Милан Божески п Арон Деснинпћ, против чијих избора нема нротеета, а тако исто да сс вериФикује п избор нароха г. Душана Радуловића, против чијег избора је подпессп протест, алп без стварнпх разлога. — Сви се избори вериФнкују. На дневни ред дође м и р о в и н с к а у р е дба за народно-црквене чиновнике п п р о ф е с о р е.

Ђорђе В екић,известилац урсдбе, нрочитав нсту, нрочитао је у преноруку исте п свој извештај и моли сабор, да ју прими за подлогу специјалне дебате. Уједио иредлажс, да се при сиециј-алној дебати те уредбе, код појединих §§ узму у обзир иримедбе, које су проФесорске колегије наших гимиазпја штампале у књизи: „Пред сабор". Јоваи Благојевић истиче важност нензије и радосно поздравља предлог уредбе, али жали и замера,, да та уредба не узима у обзир п вероисповедне учитсље основних школа и за бавишта, и у подужем говору предлаже, да се овом уредбом уреди уједно н мировина срп. нар учитеља и учитељица. Д р. И. В у ч е т и ћ такођер радосно иоздравља предлог о мировини, јер је време, да сабор после толиких годипа искупи своју реч задану учитељима и ироФесорима. Примедбе нроФесорских колегија не могу се узети у обзир као штампана књига, него нх морају поједини посланици као своје у специјалној дсбати истаћи и употребити. Не дели мњење г. Благојевића, да се овом уредбом уређује и мировина учител>а основних школа, јер бп онда дошла у опасност и мировина народ. црквених чиновника и ироФесора, иошто јс питање: да ли сабор може уредбу о мировини учитеља основних школа донашати, нерешено према ноступку владе од г. 1879, кад је ова предлог о тој мировини скинула са дневног реда саборског и цретставку сабора протнв тога вратила сабору нерешену. Он држи, да сабору принада право донашања такве мпровннске уредбе, и ако се томе стало 1879 на пут, да се сада не би. Ако би у предложену век уредбу унашали и мировипу учитеља основих школа, рескирали би одобрење п нредложене већ уредбе. Не треба, дакле, обе мешатп и спајатп, него треба донети засебни предлог о мпровипп учитеља основие школе. За љубав 8 —10 вероисноведних учитеља у Хрватској, које не прима влада за сада за члапове свога земал> учитељског мировинског Фонда, не треба рескирати н мировпну проФесора и нар цркв. чиновнпка. М а т а К о с о в а ц вели, да су учптел.и увек бнли унућиванп на чекање, алн никад нпшта доброг дочекали нису. Тешко је било до сад, а још теже бп било и опасније пустити учитсље да н од сад чекају. Треба ее одмах и за њих постарати, јер не би било ни српски нп хришћан-