Srpski sion

47.

„СРЛСКИ СИОН."

С тр . 813.

као гато је у овом предлогу изречено, онда ће и автономни живот наших онштина наиредовати. Да пређемо на другу епорну тачку овога операта: избор свештеника, именовање капелана, нарохијеких н личних н сиетемизованнх, именовање администратора иоиих пароха 7 којих онштине уживају субвенцију из народних Фондова. Ова нромена оснива се на особитим интереснма народа, и интегрим иравима иравославне цркве. За птто? За то, јер за ваљаност наших свештеника, ми свагда јерархију чинимо одговорном. Ако нам је, кано што јесте доиста, јерархија одговорна, да свештеници, који се у народ нусте, да евоју народну и црквену мисију врше, ондајој барем моментано морамо ујемчити то нраво, да она на свештенике утиче, да их ириправља и тек онда нусти у народ, кад их је она свестрано оиробала. Сл. саборе! То је и моје лично увереп-е, а то беше разлог и одбора иетнаесторице, кад је донео те установе. Даље ходећи видимо промену у устројству еиархијских консисторија и према томе у устројству митрополитског савета. Та се промена оснива на 3-ћем §-у овога устава а оснива се и на до сад постојећем устројству нашега сабора. Како смо онде у начелу изрекли то, да у вероучевним, обредним, литургијским, догматичним и т. д. стварнма признајемо искључиви делокруг јерархије, то је ирема томе начелу само доследно било, да се у консисторији излуче чнсто црквене ствари и да се доделе јерархијском заступству. Тај орган ограничен је избором народног заступства у епархијској скупштини и ако у консисторији световни немају гласа ни одлучујућег, ни саветујућег у стварима чисто духовнима. Још имаде једна мериторна иромена у погледу избора свегатеничких посланика на сабор. Према свему томе гато сам мало ире развио, не би ми требало ни да онробам излагати, за гато је саборски одбор 15-торице ту измену учинио Онде смо већ рекли у начелу, да у црквеној администрацији свештенство не застуна само себе, већ заступа и саму православну цркву. Одбор 15-торице ставио се на то етановигате, да је свегатенство сталеж који има двоструки позив, а јачи му је иозив црквени. И тако је њему као сталежу, као мисионару црквеном, ујемчио нраво, да буде заступник тога сталежа на сабору. Долази јога устројство сабора. Устројству

сабора, сл. саборе, иоклонио је саборски одбор особиту нажњу. Ставио га је за чувара свију права и интереса цркве и народа, за чувара и према држави и према свима зероисповестима у овој држави, за законодавца, ујемчивши му ираво донагаања закона, који подлеже санкцији највигаега места. У погледу донашања уредаба за унутрашњи живот автономно-народни, одбор 15-торице донео је таку уредбу, која се тиче унутрашњег развитка народног и црквеног живота, по којој се уредби овога устава, кад би он од стране високог сабора примљен био, не би имало подносити на највишу санкцију ни једно решење сабора, које се тиче унутрашњега развитка автономно-народног. Ујемчио је осим тога кардинално право избора митрополита и натријарха српског, које је пптање у последње време толико неприлика чинило како народу, тако и цркви нашој. Ово је у кратко нацрт оних идеја, оних разлога, оних мотива, који су послужили за подлогу рада одбора 15-торице, т. ј. побудио га на то, да овај устав овако како га је саставио, донесе. Ако се славни сабор као искрени скуп родољубивих синова нагаега народа, сматра на висини оној, са које је иозван, да велики овај ироблем нашега народно-црквенога живота реши; онда сам уверен, да ће славни сабор иримити овај кратки извештај са одобрењем на знање. Молим, да се овај иредлог одбора нетнаесторице за народно-црквени устав, узме за нодлогу специјалној расправи! (Гласови са деснице: Живио! Говорнику честитају). Др. Илија Вучетић у говору, који је трајао више од једног сата, говори иротиву предложеног устава, доказујући, да је предлог „за устав" некоректним путем дошао овамо; позива се на извештај саборског одбора, у коме стоји, да је кр. комесар изразио жељу, да се јединствена уредба састави, гато је и усвојено. Позива се даље на саборско устројство §. 22., из којега се даде растумачити, да мисао за промену устројства принада само сабору, и ако се не би тога држали, никад не би били сигурни од изненађења. Одбор 15-торице није имао иред очима континуитет, него га је прекинуо, није ујамчио, него још сузио народна нрава, Ми имамо уредбе и највиши регакрипт нотврђен, на гато је и сам св. синод пристао. (Г. Епископ Нектарије вели: никад!) Др. Вучетић се одмах