Srpski sion

Стр. 870.

„СРЛОКИ СИОН."

Бг. 49.

Паладије постаде на скоро инспектором семинаријс. поста и архимапдритом, пак прелази за таквога у Петроград (1863. г.) ; а након године дана буде постављен и за ректора петроградске духовне семииарије (1864.). Ту се својим опсежним знањем препоручи, те всћ 1866. г. иостаде епископом ладошким (викаром петроградске митрополије). Као врло реван викар уживао је он особиту л>убав и повереље свога митрополита блаженопочившег Исидора. — За време од 6 година достојно је он застуиао не само митрополита Исидора него и саму државну власт у делпма таковима, која је само он знао уредити, како су то и државни и црквени интереси захтевали. Неуредностима и нееугласицама, које су се у неким местима простране петроградске митрополије у то доба десиле, једини је он својим знањем и умешним постуиањем на крај стати могао. Извршивши новеренс му у тим стварима дужности на опште задовољство, буде од предпостављене власти за то награђен и унапређен тим, што му је (15. јула .1869. г.) поверена самостална епископска катедра вологолодска. Овом епархијом уирављао је високоиреосвећени Паладије до год. 1873. По том је променуо читав ред столица епископских.Прилике су баш у тај нар такве у Русији бивале, да је номоћ Иаладијева свуда нужна била, стога је он и морао тако често столице мењати Са Вологолодске епархије пређе на Тамбовску (од 1873—1876.), затим на Рјазанску (од 1876 — 1882.), па на Казанску (од 1882.—1887 ) и на послетку на Грузинску (од 1886.-1892.). Па у свима- местима своје службе осгавља он иза себе светле трагове своје архинастирске брижљивости о нодизању духовноучебних завода, о надгледању|свештеничкнх удовица и сирота, о устројству храмова п и иночких обитељи, и благољепном свршаваљу

богослужења, о буђењу и подизању благочастивости у народу; свуда он уноси дух мнра п поретка п стиче најискренију љубав како са стране духовенства тако и са стране наствс своје. У Тамбову је (год. 1874.) уредио мисионарско протурасколничко братствоБогородично-казанско, а у Рјазану (год. 1877.) духовно-просветно братство св. Василија Рјазанскога, и ова два братства остају незаборављеии сиоменици њсговог ревносног архипастирског делања. Обилата делатност ње ,- ова нашла је код надлежних му власти врло тоила одзива, тс му трудови његови бијаху достојно награђени. У год. 1881. унаиређен је за архиепископа и одли кован вишим одличијама, а кад постаде егзархом Грузије, одликован је сталним чланством св. синода и брилијантовим крстом на шеширу (камилавци), а сада као митрополит Петроградски примио је уз врло ласкав декрет ио руском обичају од самог самодршца руског белу камилавку (бблои клобукв). Високопреосвећени Паладпје је већ као егзарх Грузије био изабран за почасног члана казанске, московске и петроградске духовне академије, императорског казанског универзитета, и разних учених друштава и братстава, те се данас свако то друштво још више радује и ионоси тим, што за члана свога има такву одличну личност, која је првим јерархом у Русији, те која неограничено поверење ужива и целе руске више н ниже јерархије, целога народа а и „государа нмператора". Ми Срби као једноверна браћа искрено жслимо: да би нови митроиолит Паладије био дуга века као и његов иредшастник Исидор, и да много корнсти цркви и народу своме! Вараждин 1892. у номембру. Л. Богдановић.

Ж и € Т А К. I К 1 I а I 1» заводима." Преове расправе пзабран је прора(Са срп. нар. цркв. сабора.) У четвртак 19. чунскп одбор од 7 лица, у који су ушли г. г. новембра о. г. отпочета је генерална расправа Јосиф Јагић, Мане Грбић,Никола Га„закона о источно-правосл. српским школама и вела, Анастас Добровић, Јован Жив-