Srpski sion

С тр. 860.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 49.

прописани и одобрени — а то се у свакпдашњем извештају исте срп. вел. гимназије изложено налази; 2. да се у суботичкој држ. женској нрепарандији, као и у сенћанској и врбашкој нижој гимназији има из веронауке оно учити, што се учи у нижим разредима новосадске срп. вел. гимназије; 3. да се одстунање од наставног плана новосадске срп. вел. гимназије, нрема ванредним приликама, истина може дозволити, али таково одступање дужан је дотични вероучитељ пред овом консисторијом довољпо образложити и оправдати. Из консисторијске седнице енархије бачке, држане у Новоме Саду 29. сентембра 1892. ГЕОРГИЈЕ е. р патријарх. Бр. 1892. ЕПИСКОП ДИЈЕЦЕЗАН ГОР. КАРЛОВАЧКИ. ПРЕЧАСТНОМ СВЕШТЕНСШ ГОР. КАРЛОБАЧКЕ ЕПАРХИЈЕ.

За чим је свештенство наше од памтивијека уздисало, ево дочекасмо хвала Богу, — ево нам од Бисоке Владе потврђених правила „друштва за потпомагање удовица и сирочади српско - православног свештенства епархије гор. карловачке". Сад на дјело Христови свештеници, на дјело родитељи ! — На то Вас позивам ја Дијецезан Ваш, а преко мене преклињу Вас све оне сиротице, којима пријетипросјачки штап за случај смрти кога између Вас, — иохитајте листом у чланство, па да номоћу Божјом одмах почетком идуће године друштво већ готово буде и благословени. свој рад отпочне. И најмањег службеника у нашој земљи, једнога цестара удовица је осигурана, а госпођу једног свештеника, кад но несрећи иза супруга свога остаие, чека са њезином сирочади живот пун оскудице и понижења. С тога проповједници утјехе хришћанске, на дјело сложно, да скинемо ту срамоту у животу нашега сталежа, похитајмо сви, да отклонимо ту невољу и јад од породица свештеника наших. „ Х одите дондеже ск'ктх итате пршдетх нофк егда ннктоже л1ожетх д^клати " И не сумњам о томе, да ће сви млађи и старији Фамилијарни свештеници одмах весело и драговољно у друштво се уписати, него тврдо се надам, да ће са својом бра-

ћом улазити у друштво и таки свештеници, који су без породице, или који су сретни били збринути јевећ, јер ово је ствар части свега нашег свештенства, и јер ће сваког таког кријепити увјерење, да својим прилогом утире сузе братске сирочади а друштво ће већ наћи начина и осим онога, што је прописано у §.3., како ће се захвално показати добротворима својих породица. А да видите, да ће ово друштво лијепо напредовати моћи, ево примјера: Само 50 чланова кадро би било одмах 1893. г. за случај несреће проскрбљивати четири осироћене породице, а за три године шест породица; друштво од 100 чланива одмах 7, а за три године 11 породица и т. д.; што више чланова, то више снаге. А у ово још нијесу рачунати пи једним новчићем ноготово сигурни извори за ојачање Фонда, као 25°/ 0 од аванзовања чланова (§. 7.), 25°/ 0 од узгредиога администрирања (§. 8.), прилози и легати од појединаца, од општина, иа можда и помоћ од високе кр. земаљске Владе и т. д. А иошто је хвала Богу помор у иашем свештенству незнатан, то имамо основане наде, да би наш фонд за доста дуги низ година поштеђен остати могао од знатнијих издатака, те би тако баш за првих година свога опстанка снаге ухватио, па да се