Srpski sion

' I

Б р . 5.

„СРИСКИ СИОН."

Стр. 73.

буде оишта, светла, угледна и величанствепа народна слава. Ми ћемо за сад рећи још коју искрену иашем сри. прав. свештеиству у митрополији карловачкој. Ако икога треба да загрева мисао о прослави стогодишњиде богословије карловачке и успомене имена Стевана Стратн мировића — треба она нарочито да загрева нас свештенике. Сви ми, који смо свештеници имамо, трострукога разлога, да се у одређено време свиколици нађемо на окупу у Карловцима. Са прославе стогодишњице карловачке богословије не би требало да изостане ни један свештеник у срп. прав. митрополији карловачкој. Уз то сејошсме ра, да се одмах после нрославе одржи и једва очекивана општа свештепичка скуаштина ради остварен.а давно жељеног свештепичког удружења. По томе ће наше свештенство имати три јака разлога, да у одређено време листом иохита у Карловце, ]ер Ле имати том ирцликом, да одржи славље имену доброга оца свога Стевана СтратимировиКа, да ирослави стогодишњицу миле матере свОЈе — богословије карловачке и наЈзад да оваилоти и оствари свештеничко удружење, то чедо боље буду&ности и и{ркве и народа и самога свештенства. Овај троструки разлог и морални мотив довешће у Карловце готово све наше свештенство те ће та импозантна многобројност и присутност нашега свештенства највише доирннети, не само величанствености и светлости пројектираних ирослава, већ уједно и уснеху око остварења свештеничког удружења. Али ми још нисмо свршили, јер имамо још једну мисао — којој одољети ие можемо. Кад будемо ове године славили стогодишњицу карловачке богословије, гимназије и благодјејанија, а уједно и успомену творпа тих напгах ирвих иросветних и хуманитарних завода — па када у сред славља осетимо у души, колико силно много дугујемо оцу и добротвору нашем Стевану Стратимировићу — нама ће на догледу великнхтворевина духа Стратимировићева и у пуном осећају нревелике благодарности за

учињена нам добра, у души жао бити, што иам се, као малобројном и сиромашном народу, не да, да п друкчије засведочимо своју велику благодарност према великом Стратимировићу — а не тек само речима: „Слава ти" и „Вечна ти памет!" Ми ћемо тада свиколици у душама својима осетити топлу и искрену жељу, да би великом и бесмртном добротвору наше цркве и народа, митрополиту Стевану Стратимировићу требало подићи у име благодарности видљив и пристојан споменик. Онај који нам је створио стогодишњу гимназију и богословију карловачку, онај, који и данас храни и преиитава српску сиротињу у своме благодјејанију, опај. који и данас зида и гради величанствену палату за удобно станиште српским митрополитима и патријарсима — ваљда заслужује, да му цео народ сриски иристојан мраморни или тучни сиоменик иодигне. Пред величанственом зградом данашње гимназије и богословије, налази се празан нростор земљишта, који ће се данас-сутра, бригом позваних, у красан перивој претворитп. У томе перивоју пред зградом гимназије и богословије треба да се подигну споменици свима онима нашим великим људима, који су наш парод културно и иросветно унапредили. Понајпре треба да се подигне ту иред гимназијом и богословијом сиоменик творцу гимназије и богословије карловачке: митрополиту Стевану Стратимировићу — ајошданашње ноколење ваљда ће нодићи на том месту споменик и бесмртноме Јовану Раји&у и другим нашим великанима, који су нас великим делима задужили. Име Стевана Стратимировића тако је велико — да ће се њему лако моћи подићи пристојан и угледан споменик. Подиће му благодаран и увиђаван наш народ ал' подиће му нарочнто учеиици његових завода : гимназије и богословије карловачке и подиће му његови благодарни: благодјејанији. Но кад је реч о подизању сномеиика Стевану Стратимировићу, подиће се тај споменик лако и за то, јер ће на поДизање његово приложити довољиа, а можда и обилна средства: наша данашња иоглавица цркве, па онда наша иреосв. госнода