Srpski sion

О тр . 172.

„СРИСКИ СИОИ."

])Р. 11.

ти си добар био, био си скроман и услужан, а да си имао стрпљења, иравог свештеничког стрпљења, доказује историја твоје нрошлости. Прошлост твоја је књига, која учи, да труд мора награђен бити, да стрпљење доноси утеху, и ту књигу ћу ево да отворим: Јереј Стеван БошковиЛ, парох овдашњи, родио се у Вршцу 14. октобра 1840 године. Основне школе и три разреда реалке свршио је у месту свога рођења, а остале разреде на гимназијама Винковачкој и Новосадској са исиитом зрелости у Кечкемету. — Године 1864 Фебруара првог рукоположен је за пресвитера и наименован за протопресвитерског капелана, у ком је својству служио све до године 1884, дакле пуних двадесет година, на потиуно задовољство духовне нретиостављене власти, која га је и наградила године 1881. црвеним појасом. — Године 1884. изабран је и потврђен за пароха вршачког, а 1888. од епархијске скупштине за члана епарх. консисторије, у којој је ревносно делао на напретку ове богохраниме дијецезе. — Местна цркв. скуиштина дванута га је одликовала избобором за управитеља местних српских основних вероисповедних школа, и он је ево и умрво као управитељ, с топлим молитвама за напредак поверене му Српчади. — Осимтогабио је он нро®есор српскога језика на реалци и катихета на немачким основним школама, саветујући члан српске женске добротворне задруге, члан срн. цркв. певачког друштва и ерпске занатлијске читаонице, — другим речима: он је и хгаео и могао делати на оиштем добру, и делао је, док је могао, док је живео међу живима. —

Прошлост овога покојникаучи нас, да трпел.иво нодносимо судбу своју с уверењем, да нам заслужена награда не може изостати, учи нас даље, да срећа и слава земаљска није дуготрајна, па зато да размишљамо више о слави небеској ио средствима, која к тој слави воде, јер смрт носи собом све, што живи, п од велеума човечјег, од моћног човека ствара иепео и прах, све створено покорава се вољи творца. — Живот умире, а из смрти серађаживот, крај гроба стоји нова колевка, сузе радости и жалости натанају лице земљино ненрекидно, људи умиру, али човечанство живи, — живи на славу свога творца до последњега дана у времену. — Тада ће доћи син божји на облацима небеским, да уништи смрт телесну, као што је разорио смрт душевну, а донде — верујмо Бога, љубимо ближње, надајмо се вечном спасењу своје душе, васкрсењу тела свога из мртвих, и спуштајмо у гроб миле и драге наше с хрипЉанским уверењем, да ово није вечни растанак с њима. Живимо тако, да заслужимо на смртм својој нризнање и сузу живих, који нас гробу прате, као што је овај нокојник животом својим то од нас заслужио. На растанку овом временом кличем ти заслужни и уважени нокојниче: — Спавај мирно у земљи, која ши не може бити тегика, јер је натаиа суза жалосгии стада твога, јер је освеЛује благослов светог Архмиасгира нагиег! Вечан ти сгсомен, брате наги Сшеване!

Ћ

1КЦ111 .а, — (Извештај о Фебруарским седницама епархијске управе темишварске.) I. Епарх. консисторија темишварска држала је редовну своју седницу 16. (28.) Фебруара о. г., у којој су ова решења донесена: Извештено је впсоко министарство богоча^.ти и јавне наставе о правом стању оних изгреда, који су прошле године о

св. Стевану у в. ст. миклушкој цркви од стране Романа ночињени. — Има се циркулирати наредба министарства богочасти и јавне наставе, којом се позива подручно парох. свештенство, да нолит. властима даје нужне нодатке при једнодобном нописивању деце, која ће забавишта, дневне и поФторне школе носећивати. Јереју Сави Поновићу, админист. парохије у