Srpski sion

1л>. 13.

С тр . 201.

У тој нади припада овај верно-одани сабор Башем Беличанству са том нрепокорном молбом: да Баше Величанство благоизволи верно-оданим сабором овим донесену и најнонизније поднесену „Уредбу о дотацији ист. нравосл. сриског парохијског и ман. свештенства епискона, архиепискона карловачкога и митроиолита-иатријарха срнскога" својим превишњим краљевским одобрењем освештати и тиме одагнати један тежак облак бриге, која је подједнако тиштала и свештепство и паству — а повратити у интересу вере и морала ону меЈјусобну љубав, слогу н мир, која је Христовој цркви вазда нужна. Из XXXIV. седниИје срискога ист. иравосл. нар. цркв. сабора, држане у Ср. Карловцима 30. иов. (10. дег^.) 1892. В ашег царског и апостолског краљевског В еличанства ВЕРНО-ОДАНИ (ВртескоЛ/ -истоо^но-ет-ра&осла &ктл- -нароеј но-г^ргскенгг са^ор:

ГЕОРГИЈЕ БРАНКОВИЋ, с. р. патријарх — иредседник. Стеван В. Иоповић, с. р. саборски перовођа.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

ЗА ШТО И КАКО ТРЕБА НАШЕ СВЕШТЕНСТВО, ДА ПОДУПИРЕ РАЗВИТАК ПЧЕ,

Евген Думча, с. р. нотнредседник.

Иди ко ПЧЕ/1'к и оук^кждк ксмк д^клателкница естк, д"кллнУе жј колк честное ткоритх: еАЖ8 трВдижх царУе н нростјн вх здравУе оупотрЈка/мота, лк>ви/иа же естк вск/ии и славна: афе силок> и не/иофна сЦш (но) прел|8дрост'но почтена произведесл. Прихич. Солом. 6, 8. Има четрнаест година, како је пружеиа лепа нрилика сваком карловачком богослову, да I се упозна са оним божјим створом, који јс од памтивека привукао на себе пажн.у човечнју"; саономживотип>ицом,која „афе сило !0 и нел!0фна с 8 цјн, (но) (1рел1бдрост'по почтена произкедесА". (Прпч. Оилом. •!, ^.); са оном животињицом, која је Израиљцу узор вредноће, која трудом својим твори мед ; што је онет за Израил.ца сим-

вол благостања (И снидо\"/. изати н\'л и>тх рбк8 египетскб н нзвестн а изх зел!ли тоа, и ввести и\х вх зел<лк» влаг8 и лшогб, кх з е л« л нј кип/М(ј8к > л^лекол!/. и л\едол\х. Ис\-одх 3, 8.); која је за старог Грка хранитељка самог бога богова — Дива („Око улаза пећине, у којој се Зевс родио, облетале су пчеле као стражари, а поворођеном Зевсу полагале су мед на уснице"); која је старом Римљану „дар небески" (Уег§'П. веогдтса IV.); која је старом Словену најомиљенији пратилац домаћег живота. . . . Четрнаест година је, како — нашем свету иознати најбољи ичелар — троф. Јован ЖивановиЛ предаје са највеКпм одушевљењем богословима „поезију економије" — пчеларство. Овај усмени рад Јов. Живановића као апостола рационалног ичеларстпа неје пмао тако ишрок обим за ирвих једаиаест година, док неје доласком ТЂегове Светостн преузвгшеног госттодина