Srpski sion

Бг. 15.

„СР11СКМ СИОН."

Стр. 239.

последицу узрока, који су ирестали, а не учинив га последицом узрока, који су настали и иостојали. Природни закони нознају: нсте последице истих узрока, а сабор 1874 нрокламирао је садашњи изб. ред као једну исту последицу сасвим протуположених узрока. Учинио је, дакле, једну ееприродност. Је ли то сабор 1874 учинио ћопа Ме, у заблуди само, или ша1а Ме, но рачуну извесноме, за нас је сад сиоредне важности. Факт је: сабор одг. 1874 учиниоје ногрешку тиме, што мењајући саборско устројство према становишту од г. 1870, није изменио и изборни ред, који је као конзеквенција тога становишта 1870 донесен, измениб према становишту, које је заузето на сабору 1874Та погрешка је тако грдна и кобна, да ју је наша автономнја морала и грдним жртвама плаћатн, и као што је жалостан изглед, још ће ју плаћати, а ко зна, како још и исплатити Сабор 1^74 је учинио ту погрешку . . . . не знајући и не замишљајући иоследице њене. Сабор од 1892 не хтеде ту погрешку поправити ни носле толикогодишњег горког искуства. Погрешка још већа . . . Данашња опозиција против измене сабор. изборног реда, нема разлога, дакле, позивати се на једногласност сабора од г. 1870, којом је тада донесен садашњи изборни ред, јер узроци те једногласности разлози су баш против — те опозиције, односно против данашњег изборног реда. Али, као што ми сви имамо разлога, да истичемо, па и осућујемо погрешку сабора од 1874, јер није, на име, са саборским устројством изменио 41 сабор. изборни ред; тако ће још више разлога имати безпристрасне судије да осуде данашњу опозицију саборску, јер није хтела донустити и потпомоћи, да се погрешка од 1874. г. ноправи и одетрани г 1892, после нуних 18 година. ❖ Прегледади смо разлоге опозиције против измене изборног реда; видели смо каквима се све средствима служила она, а особито њезин првак Др. И. Вучетић; и каквом је тактиком: соФизмима, нелогичностима и мистиФикацијама иокушавао овај да. бслаби разлоге за измену ту. Ако је при томе, по која реч и немила била баш главом г. дру И. Вучетићу, не беше то реч „вређања", него то беше само очигледно показана слика или носледица његових речи и дела.

Човек, који јавно говори и ради, мора бити спреман да се његова реч и дело раствори и у најситније атоме, и да му се сваки тај атом нравим и заслуженим именом назове, сваки у нотпуној светлости прикаже. А „вођа", као што је др. И Вучетић, не би се смео никада због тога тако р а с р д и т и, да у с р д њ п откаже народу своју иомоћ, или бар какву такву услугу. То тек није, ваљда, родољубље?! Што написасмо, ми ћемо и потписати; а дао Бог да се у будућности уверимо, да не ћемо имати никад вшне разлога таквом писању и потписавању. А сад да завршимо о изборном реду. По каноничном учењу православне цркве, јерархија, које је део и свештенство, има своју „посебну делатност" у цркви и у свему што се цркве тиче. Ту иосебну делатност јерархија мора развијати и маниФестовати и пшГ организацији спољашње црквене управе. Н цШ а томе, та иосебна делатност мора бити извркена а нраво на њу репрезентовано и при легаЖхацији те организације; дакле, и у нашем сабору. Изражена и реирезентована та делатност у нашем сабору може бити само онда, ако ју њезини иретставници и заступници развијати могу независно од утицаја, а особито иритиска, који би их хтео скренути са темеља и принципа, на којима се њихова та делатност има оснивати, оснивати но диктату оног у т чења, које им ту делатност осигурава у цркви и захтева ју увек и свагде, кад и где год се о цркви ради. Да се та- независност омогући свештеничким посланицима нашега сабора, њихов маидат не сме зависити од световних бирача, који се у пословима спољашње организације црквене могу руководити и претензијама неоправданим, агресивним, те оиасним ио остварење саме цели, ради које је црква установљена; којн се могу повести и завести и принципима разних, променљивих и ћудљивих доктрина и теорија, духу цркве страних сасвим, а баш и убитачних. То мора бити кардинални услов њихових мандата; као што горе означени иринцини морају бити сопДШо §те ^па поп раду и деловању свештен. посланика у стварима цркве. На становишту тек тих принцииа може, треба, а и мора свештенички иосланик на нашем сабору воднти рачуна, врло озбилша рачуна о захтевима световњака или народа, о њихово.ј „тежњи за тешњом активном свезом са црквом", и за-