Srpski sion

С ТР. 316.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 20.

но их је он навео иротив установе епархијских проповедника — да су дакле његови ти разлози и моји разлози, а који када су већ једном разборито разложени, то их не морам и ја по ново разлагати. А уз то сам још у истом броју додао и против епархијских проповедника, као свој рођеки, још и тај разлог: „ што ја и у њима назирем тек лечење иојаве; а- ко се ода на лечење болесне иојаве тек, без обзира на њезин корен, на њене узроке, тај иролази, као што је оно педавно ирошао и иознати берлински лечник Кох са својим туберкулином — он не само да не лечи, него баш на иротив — тамани своје иацијенте и . Јер, дабогме, замашније појаве имају и своје замашније узроке. А ко хоКе далечи какову појаву, каково зло, тај мора пре свега то зло добро и озбиљно узети на око, па онда поћи испитивати све дотичне крупније узроке његове, и онда се обазрети за нужна и сходна средства против, пре свега и нарочито иротив тих узрока. Не узмогнеш-ли уклонити узроке, н појава ће трајати даље; уништиш-ли иак узроке, појаве ће нестати тако рећи саме. Се88ап<;е сапна. . . Или шта би нам вредило нпр. хтети лечити нашу

китњасту Фрушку Гору од клете Филоксере, каквим „лечењем" лозе или грожђа, као појава, а не брати бриге о Филоксери, као узроку тој иојави ?! Ето, то је, бар то толико, требао да има иред очима преч. госн. парох бачиначки, и онда је извесно, да га тада бар не би биле „довеле до мисли о епархијским нроповедницима" баш саме оне његове „ конзеквенције, које ио гвозденој логици и неумитном закону о узроцима и иоследицама следити морају"!! . . . Е, ако нигде, а оно нам се баш ту приказује у својој истинитости она ФилосоФска мисао : А\че 8сћ\уег <1еп Хтееск /н лто11еп ; ипб. с!хе МШе1 п1сћ1: ш уег8сћтаћеп! \ ; Је1е уегтуесћ8е1п §'аг <Ие МхИе1п ххис! с!еп /\\сек, ег&аиеп 8хсћ ап јепеп. . . Али — пардон, иардон! Нека је о томе и толико доста, јер би нреч. г. парох бачиначки још и мени могао напослетку замерити, као што то рече за преч. г. Богољуба Мирковића, да га „малтретујем дуго п много" (ма да је разложна критика овога износила у овоме листу, строго узевши, само за 2 броја, дочим се је антикритика г. Јеремића отегла била на читавих седам бројева, са оном „грчком мудропхћу" заједно). (Насадвић© се.)

ПОСХЕ (Наотавак.)

Али, по § 257 „предлога за уредбу", а но § 88 „устава", администраторство би имало трајати најдуже три месеца. Па зар ни за три месеца не би био „подношљив" администратор парохије као привремени председник цркв. општине ? То би зар сметало угледу наших цркв. општина; то зар дерогирало и оним општинама — а колико је такових! — у којима не би „знали ни кадри били (оиштинари) ни покренути питање о томе, да се српска автномна школа подигне"? А у таквим општинама већином и бивају иостављани администратори. Па кад знамо и то ; да се ти администратори и д а н а с б и р а ј у за председнике, онда зар трећи разлог против ириродног предеедништва није нросто це ни длач ењ е, неки ус и љ е н и и р и г о в о р ?

4. Четврти разлог је у томе, што би нарох био „вечити предеедннк", те што му општина не би могла одрећи своје новерење у случају, кад не би била задовољна с' његовим радом. Надаље, што би такав иредседник „можда споразумно с одбором или скупштином радио против интереса општине а виша енархијска власт га не би могла уклонити са нредседништва и на његово место другога дати изабрати". Како вешто заноси, по неког, овај разлог! Да и њега промеримо. Са радом иредседника треба да је задовољна, без сумње, и — општина. Али задовољство ошптине бива и тесногрудо или сувише растегљиво, понајвише субјективног схваћања, које изазивају разни, па и врло лични мотиви. Задовољство општине је врло елаетично