Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

ВР. 21.

тив увађања тих иројектираних рефорама. које би — ако би се узакониле — неизмерне штете и готову ироиаст нанеле нашој сри. ирав. цркви и нашој сри. ирав. народсти и народној индивидуалности. Борити се против узакоњења тих штетних и убитачних реФорама дужност је свакога свесног и родољубивог члана нашега народа —• а поглавита је дужност, да се против тога најенергичније бори наша јерархија и свештенство, а уз њих да пристану и све наше народно-нрквене автономне власти и корпорације. Али да та борба, коју нам у обрану своје цркве и народности треба нредузети, буде угледна и достојанствена — треба нре свега да је добро смигаљена цељ њезина, а уз то да се креЛе у законитом, легалном иравцу, у коме се може и сме кретати, па да се озбиљно узети и да меродавнима импоновати може. Питање је сад: да ли су наше епарх. скупштине по данашњем привременом (управо: бесмисленом и никаквом устројству) своме иозване, да као морална тела заузму положај против штетних и опасних реФОрама кр. уг. владе? Да ли спада у делокруг наших епарх. скупштина, да претресају и резолуције доносе у таквим црквено-политичким питањима ? Да ли би наше епарх. скупштине остале на легалном земљшпту онда, када би у званичном облику. као морална автономна тела, протестовале протпв црквене политике кр. уг. владе и против пројектираних њезиних реФорама? На ова питања можемо правилно одговорити истом онда, ако тачно и дословце познајемо делокруг наших еиарх. скупштина. Чланак XVIII. нривр. „уређења енархија" од 1871. год. даје еиарх. скупгатинама овај делокруг : „Првој скупгатини биће главан задатак, да избором постави органе за црквену и школску управу. Осим тога Ке прва епархијска скупштина, док јој делокруг сабором и статутом коначно не буде одређен, (а то се за 22 године, норед добре воље, ваљда тек могло учинити. Уредн.) у првој, или поновљеној седници припремити за српски народни сабор нредлог о строју и делокругу епархијских

органа, исто тако и предлог о начину и мери дотације клпра и учитељства, као и о оснивању и обдржавању иотребни наставни и нросветни завода и заклада. Она Ие ирикуиити и са својим мнењем ироиратити сабору разноврсне жалбе и тегобе из еиархије, које се на цркву. школу и особље црквепошколско относе\ она ће контролисати рад органа црквене и школске управе, тога ради извештаваће се и о њином раду и поднеће о томе сабору извештај са својим мнењем." То је ето делокруг наших епархијских скупштина ! Такав скучен и оскудан делокруг одређен је за епарх. скупгатине тек за нрво време њихова постанка и стуиања у живот, дотле док им „делокруг сабором и статутом коначно не буде одрећен", али како то кроз пуне 22 годиие још ни до данас није учињено, то и данас још све једнако важи поменути XVIII. чланак привременог уређења енархија, који — као што видесмо — ставља у задатак епарх. скупштинама у главном само избор чланова епархијске црквене и школске управе, даље поднашање сабору предлога о строју и делокругу епархијских органа, о дотацији свегатеника и учитеља и сироваЈјање сабору разневрсних жалба и тегоба из еиархије , које се на цркву, гаколу и особље црквеио-школско односе. На темел>у оваког скученог и иеопредељеиог делокруга нагие еиарх. скуиштине но нашем мигаљењу — неби никако могле у седиицама својима легалним иутем и начином расирављати државна гфквено-иолитичка иитања, неби могле у таквим питањима резолуције своје доносити, а најмање би могле у законитом облику и на легалном темељу иротестовати иротив увађања ирејектираних и/рквенпх рефорама кр. уг. влаДе. Нагае епарх. скупштине према даиашњем устројству своме немају и не могу имати у таквим питањима никаквога контакта са кр. уг. владом и држ. влашЉу. Све што могу наше епарх. скупштине у овој нрилици чинити, то је, да покугааје кр. уг. владе око увађања цркв. реФорама квалиФикује као такове, који су проузроковали опште жалбе и тегобе 'цркве и иарода те да онда те жалбе и тегобе