Srpski sion

Б р . 25.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 393.

речи у <•!'>. иисму: „Тако сад видимо као кроз стакло у загонеци, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати, као што сам познат." 45 ) А тојезасведочио и највећи мислилац старога доба, Лристотело , 46 ) кад каже: ,,/гао што очи ноИиих итии,а стојс ирема јаспој дневној светлости, тако стоји разум иаше душе ирема ономе, што је, од ирироде, најјасиије од свега и . А кад човечје иознање неје аисолутно иознање, онда је духу познаваоцу новучепа преграда, коју неје кадар иремашити ни најоштрији поглед. Но баш та преграда је у једно упућивање на неку вишу област, иеко ново царство истине и буди у човечјем духу другу потребу, која је исто тако уврежена, исто тако захтева да јој се задовољи, као и његова тешка жеђ за знаљем — буди потребу вере. Разум, до душе, носи у себи идеје истинитога и доброга, правде и права и те идеје воде, унутарњим ирпиућавањем, Богу и бесмртности. Али још преостају мпоге неодгоненуте загонетке, многа питања без одговора. Шта је Бог? Кака му је суштина и унутарњи живот? Н1та је бес.мртност. како ће она изгледати? Разум ћутп, он не зна ништа да одговори; у њега има наслута, веројатности, али ретко извесности. Што дубље дух зарања, све већма нуцају јазеви иред њим, што више премишља о тајнама живота, све се већма буни и занлеће. „Природа божја, бесмртност, суштина наше душе п њена свеза с телом вечите су проблеме и у томе нас философи неће даље одвести", вели Гете. АТ ) „Што даље продире мислени дух у своме истраживању", вели Паскал , 48 ) „све боље увиђа, да има још бесконачно много нстина, којих он не зна. И ако мислилац неје тако далеко дотерао, онда је врло слаб ". Но још много раније је изрекао Сократ, да је све човечје познање оскудно и истакао, као резултат свога философског испитивања, нознање својега незнања, поименце кад се његово знање упо45 ) I. Коринћ. 13, 12. 46 ) Ме1арћу8. II. 1. 3. 47 ) У „Оеергасће тН Ескегтапн" (II. стр. 148). „Ми смо огрезли ј чудесима", вели он другом приликом, 3 ,и што је крајно и најбоље, то је за нас скривено 1 '. 48 ) Репзее Р. II. Аг!:. Л г . 1. 2.

реди с божанским. „Би знате" 4!) ) вели ои, „да је ХереФон једном отишао у ДелФе и усудио се запитати, да ли је ко мудрији од мене. Питија одговори: нико није мудрији. — Кад сам то дочуо, премишљао сам: Ш та то каже Бог и шта он тим наговешћује? Јер ја знам добро, да несам мудар ни иа велико ни на мало; шта ће, дакле, рећи то, кад ме он проглашује најмудријим? — Ја приђем једноме међу онима који изгледају да су мудри; станем га кушати и увидим у разговору, да тај човек изгледа и многима другима, а особито себи, да је мудар, а неје ии нанети. — Одем од њега и иомислим у себи: мудрији сам јемачно од тога човека, јер рекао бих, да ни ја ни ои не знамо, шта је добро и лено; само он мисли да нешто зна, макар да ништа не зна, а ја, као што ништа не знам, знам још то, да ништа не знам. Биће, дакле, да сам ја мудрији од њега, јер *не мислим, да знам, што не знам. А чини ми се, да је Бог заиста мудар и да је, у својој нророчанској изреци, хтео да наговести, како је човечја мудрост пезнатна, управо ни под-а-шта, и изгледа да је хтео мене само да узме за оглед, као да хоће да каже: Онај је, људи, мећу вама најмудрији, који знаде као Сократ, да му мудрост ништа ие вреди". 50 ) За то ће бити задатак и прека дужност свакоме мислиоцу, да истражује и испитује, неје ли се божански дух објавио, коначној интелигенцији, како друкчије, а не само кроз нрироду и разум, неје ли се појавила она „божанска реч", за којом је чезнуо Платон „да се на њој, као на поузданом сплаву, превезе преко бурнога мора овога живота". 51 ) Да, што је наш разум свеснији о својој коиачности, што поузданије знаде, да његова наука нружа истине, а не истину, да његово познање неје најсавршеније познање, што истинитије и јаче гори у њему жећ за истином, целом, потнуном, непомућеном истином, тим ће поузданије бити та иреграда иредворјем, кроз које он жуди да ступи у светилиште истине. 52 ) Он ће одано ослушки49 ) Платон, Аро1о°^. 8оега1. р. 21 б0 ) 1Ш. р. 23. ") РћаеД. р 85. „Предворјем вере" зове филоеофиј\> Цезар Барончје.