Srpski sion

С тр . 410.

„СРПСКИ СМОН."

Б р . 26.

значај буду^е монашке школе, што ће она бити нрави добротворни завод за сироту, даровиту децу, која без такве иомоћи и доброчинства не би могла ум свој иросветити и духовну снагу своју окушати. Но иоред великог хуманитарног значаја будуће монашке школе — велики ће бити ио нашу цркву и народ културно-нросветни значај исте школе. Та школа ће образовати своје иитомце у нравцу оиште, богословске и економске образованости, а нарочито ће развијати у њима ираво хришћанско, религиозно-морално васнитање — те ће тако из те школе излазити образовани и лепо васпитани младићи, који ће се у опште на сваком месту и при сваком задатку моћи ноказати као спремни, образовани и васпитани људи, а нарочито ће бити згодни и способни, да буду ваљани калуђери, те да својим животом и радом иодигну религиозно-морални, култуно-просветни и економски значај наших манастира, а тиме уједно да подигну и углед и достојанство калуђерском сталежу у опште. Животни задатак и право опредељење нашем калуђерству је: да се моли Богу и да чини добра дела т. ј. да чврсту веру своју у Бога потврђује обилним добрим делима. Монашка школа научиће своје ученике, да познају Бога и свету божју науку, те да се Богу моле са чистим срцем и истином, са побожном душом и уверењем, ка'о шТо се и пристоји правим и истинитим молитвеницима, Такове молитве биће Богу угодније него механично служење Богу оних калуђера, који у недостатку богословске знаности једва имају и нојма о Богу и божанственој на уци, а у недостатку религиозно-моралног васпитања ннкако не могу ни да буду прави и искрени молитвеници. Монашкој школи је задатак, да истисне из наших манастира оно механично и ненобожно служење и молење Богу само са устима, те да одомаћи у манастирима и манастирским црквама право и искрено служење и молење Богу „душом и истином". Јер тек таким молитвама могу се калуђери одужити и Богу ц оним дарежљивим оснивачима манастира, који су манастире снабдели и за вечита времена осигурали земаљским имањем, под једном једином иогодбом: да се калуђери за спасење душа њихових искрено и одано Богу моле. Но манастирска школа научиће своје питомце још и правом, честитом и богоугодном

животу. Монашка школа треба да научи калуђере: да знају да цене и уважавају свој узвишени калуђерски чин, да чувају углед и доетојанство свога сталежа, да им буде животни задатак напредовати у врлинама а не лакоумно срљати у грех, или баш ваљати се у калу гадних порока, да им је свакидашња нрва и најглавнија брига, не себи и своме телу и страстима угађати, већ служити Богу искреном молитвом, а вишим духовним циљевима обилним добрим делима. Да би калуђерц могли по позиву своме што већа и обилнија добра дела чинити нрема ближњима својима, монашка школа ће их научити и оспоеобити, да знају рационално развијати манастирску економију, те да могу, експлоатисањем што већих користи манастирских поседа, прибављати што већа и обилнија материјална сред^ ства, како би могли не само манастир у добром стању одржавати и себе пристојно издржавати, већ поред тога вршити још ц културне и хуманитарне задатке, оснивањем завода за културне и хуманитарне цељи наше цркве и нашег народа. Кад монашка школа на својим недрима образује и васпита разумне људе, евесне и побожне калуђере и добре рационалне економе — тек онда се можемо надати, да ће наши манастири моћи одговарати поред својих религиозно-моралних, још и својим културно-хуманитарним цељима, Тада ће се помоћу образованих и побожних калуђера, који имају срца и душе, који имају знања ц васнитања, лакше моћи отворити у коме манаетиру н. п. „ирво сриско православно сиротиште " за нашу од свих и свакога остављену и нануштену српску сирочад. Тада ће се у коме манастиру лакше наћи место, где ће несретна глува и пема деца нашега народа ирибежишта, уточишта, неге и наставе на/ш. Тада ће лакше и нре засјатн у коме манастиру: „ ирва сликарска школа за иравославни црквени живоиис и , а у другом манастиру штажиарија за штампање црквено-богослужбених и популарних религиозноморалних књига. По времену можда ће се у неки манастир сместити и „ црквено-народно лечилигите ", о коме је у овоме листу већ било говора, а у други који манастир „ митрошлитска свеИоливница за чисте воштане свеће", да се истисну из наших храмова оне смрдљиве стеаринске и наФтанске свеће, које нам упропашћују украсе у нашим храмовима, а ужасно шкоде и здрављу у цркви сакупљених хришћана.