Srpski sion

СИОН."

Б р . 32.

То подизаље руку налазимо још у најстаријим Омировијем временима. Свештеници многобожачкијех народа, нри жртвовању боговима, дизали су руке у вис с отворенијем горе длановима. То истина за нас Хришћане нема важности, — но вриједно је да се види, да још у сгаријех Грка и другијех источнијех малоазијских народа бјеше то обичај. Нотврду за то имамо у „Илијади" А. 450.: „то?™ (8С. 1>ггд?) ог Хршт)? у-еуосХ гб/гто, угИрх; у.чулуоп." Ријеч хуг/со рећи ће: у вис днИи, упох;: даЛи у вис руке при молнтви, &гоГ; или Дц, нодигнутијем рукама боговима се молити или што носветити им, ноказати или за свједока нризвати. То су значења тог нехришћанског иодизања руку у вис. Сад да видимо из св. нисма старог завјета: 1.) II. књ. Мојсијева (Излазак) гл. 17. ст. 11. стоји : „И докле Мојсије држаше у вис руке своје, надбијаху Израјиљци, а како би спустио руке, одмах надбијаху Амалићани". 2.) Исаије пророк, гл. I. ст. 15. и 16. „СгЛ/ИХ Господћ чрезх пророкл Нсанк* представл<&ет&: , бгда прострет« р8ки каш<л ко м н ■к, ижрафб очн /иои Ж васх." Ове двије тачке говоре јаено, да је иодизање руку било у Јевреја, одакле је, као ијош иеки други обреди, прешло у хришћанску цркву. Мојсијево подизањс и држање руку у вис измолило је милост Божј у, ј ер је то знак оданости према Богу и уздања у његову милост. Да је то тако, још боље казује нам наведена тачка 2. Јер грјешници ако подижу руке своје к Богу, одвратиће лице своје од њих и неће им молбу услишати, као праведницима и као што Мојсију. Овдје нам је уједно чудно, како Даничић ријечи: „@гда прострсте р8ки вашд ко л«н'к" — преведе ;,Кад ширите руке своје, заклањам...", кад оно „прострт" и ,,ко /ин^к" јасно вели да је то иодизање руку у вис а не ширење на страну. Иван М. Скорић, знаменити католички нроФесор богословије и учитељ источних језика, нревео је то мјесто: „кас! VI ђи(1е!е рги2Ш к ш е 111 гике вуоје, ја си о<1угаШ куоје Нсе ос1 уаз", што је много боље и са свијем но нашем православном обичају подизања руку у вис. То су нам докази из светог писма а из књига, које наша црква нризнаје каноничнијем. Од другијех писаца у нашој православне цркве књижевности узећемо такођер неке нримјере. Тако:

3.-) У књижици нок. владике Грујића: „Из живота светих угодника божјих" св. II. стр. 72. у житију св. Ђирила и Методија стоји, да је Ћирило рекао Казарима: „А да је требало да се усели Бог Син у утробу човјечју, то ћете знати, ако се оиоменете онога, што је написано у вашим књигама. Ахила, учитељ ваш вели, да је аодизао Мојсије на гори каменитој, кад се молио Богу, руке своје горе и рекао у гласу трубном: „Немој нам се више јављати Боже, него се усели у утробу нашу и одузми гријехе наше." Па кад се молио Мојсије Богу, да се усели у утробе нашс, зашто да замјерате ви нама, што ми вјерујемо и исповједамо, да се уселио Син Божји у чисту и ненорочну утробу дјевичину, као што се усељава у наше у тајни иричвшћа, кад се ето тако исиунила она древна молитва Мојсијева." Ово је исто оно, што нанријед видјесмо т. ј. да је Мојсије подизао руке у вис при молењу Богу, — али уз то још нам је јасап доказ и нотврда, да треба руке иодизати при претварању -хљеба у тијело и вина у крв Христову, јер је то представа иодизања руку Мојсијевих, а усељење сина Божјег у утробу дјевичнну нраобраз је нашег нричешћивања. То јс јасно из поељеднијех ријечи Ћирилових. 4.) Фотије, иатријарх цариградски, у „Есхаталогији" својој, тумачећи узгрсд разне мпстичне слике вели: „аодизање руку Мојсија, првог јудејског законодавца, и Аронов принос тамјана ирсдстављају праобраз Христа Сиаситеља." Ово је још јачи доказ нашијех ријечи, напријед речених, а уједно још боље тумачење. Он наиме мало даље вели на истом мјеету: да иораз Мојсијева подизања руку у вис над Амалићанима јбсте праобраз нобједе часнога крста над невидовнијем ненријатељима народа Божјег, као што је и принос Аронова тамјана праобраз драговољног страдања Христова. Јср у тијем тамнијем праобразима и осјенама као да бијаше представљена узвишеност свијетлог тајинства милости Божје над нриродом. Тако блажени Фотије; а ми велимо: како год кадање тамјаном јесте сталан и свет обредни закон наше православне цркве, мора тако бити и подизање руку. Јер из ријечи Фотијевих види се јасно, да је једно и друго истог и једнаког значења и исте важности ; па не ћемо ли дизања руку у вис и ако ћемо то забранити, јер тобож