Srpski sion

Б р . 33.

„СРПСКИ сион/^

С тр . 525.

Беседа 39. —• У шестом објаснити, да се иод именом ,,нск$шжТи" разумеју: 1.) беде, којима се код малодунших слаби уздање у Бога и вера у промисао Божји и иобуђује роитање. 2.) Срећа, која по некад доводи до самоуздања и заборављања на Бога и Његов нромисао. 3.) Саблазни разне врсте — за ум (самовоља, тврдоглавост и неправилна суђења о нредметима вере и иравила благочашћа); за вољу (свако самовољно нарушавање хришћанских обвезности, или по упорству или ио лакомишљу и немару); за срце (хладњење љубави према добру; узбуђивање нечистих жеља н страсти); саблазни од стране света, тела и ђавола, која мање или више могу довести човека до пропасти; показати, да ми тим прошењем иштемо од Бога, да нас Он сачува од искушења, или кад се већ у искушењу нађемо, да нас укреии и не да да подлегнемо. Беседа 40. — Седмим прошењем молимо — да иас Бог избави : а) од беда, које могу сваког да снађу у животу овом, б.) од сваког зла у свету и в.) нарочито од злобе ђаволске. 3 акљ у ч е њ е садржи укреиљење у нади нам т. ј. ми иштемо од Оца небесног за то, што нам Он, као свемогући Цар и Владика свега, све што је у истини корисно може дати, ма шта искалн од Њега у славу Његова имена. III. Учење о љубави. Беседа 41. — У прелазу н свези са оним што је претходило може се рећи, да истинита хришћанска вера и тврда нада на Бога неопходно мора да буде засведочена љубављу и делима, која јој одговарају, јер без овог сведочанства не може се показати чврстина вере и наде. Оне ће бити без живота — мртве. Затим говорити о љубави, као основу делог наравственог закона (Мат. XXII. 37. 39. 40.); о закону Божјем, који се дели на унутрашњи и спољашњи — савест и заповеди Божје. Беседа 42. — Разјаснити шта је то савест и да она, ако се не руководи речју Божјом, може бити ногрешна. Изнети свету ибвезност за свакога: нћи по позиву савести и старати се да је доводп у склад са законом Божјим, зато, што повређеност савестн не оиравдава р|аво владање. Даље, говорпти о хришканској врлини,

да је она — као плод истаните вере, нравствено дејство, саобразно са хришћанском савешћу и речи Божјом. Дејства пак, иротивна савести и св. Писму, као преступи закона, јесу иороци или греси. Беседа 43. — 0 греху урођеном п својевољном, о греху смртном, о греху због нерада, када неко не иснуњава своје дужности, или не чини добра дела, а може их чинити. Таки греси могу бити врло важни ирема важности иронуштеног доброг дела; о гресима несмртним или опростивим (но незнању и т. д.), који међу тим исто тако вређају Бога (Иритч. Х\'. 26.) и од намера, расноложења и навика грешника могу се иачинити тешкима, и за то ии но што не треба да буду остављени без иажње. 0 учествовању у ту^им гресима иасиљем, побудама, иреваром, дозволом, непажл.ивошћу, саблазни и т. д., о важности овог учешћа (Мат. XVIII. 6. 7.; Јез. 10. 17 — 21.). 0 врлини и гресима види онширније у Нрав. Исиов. III. д. с почетка. Беседа 44. — 0 закону Божјем епољашњем, као у опште о откровењу, н на иб се о откривеном закоиу наравственом, изложеном у 10 заповеди. Зановеди све изложити но реду, но том њихову деобу на два дела (таблпце) ио одношају према Богу и ближњем, као што их је иоделио Исус Христос. V првој заповеди. Беседа 45. — 1.) Обвезност нозиавати Бога 113 читања н слушања слова Божја н учења Цркве, тако исто из чистог разума и видљивог створења. 2.) Веровати у Бога, свагда се Бога сећати, бојати се Бога, љубити га; од срца му се- покоравати, ирослављати га н иризивати га у молитвама. 3.) Исповедати га отворено и бивати иа зајед јичким богослужењима. Беседа 46. — 4.) Противни су тој запонеди: неверје, јереси, расколи, очајање, својевоља, сујеверје, већа љубав ирема створењу, него према творцу; угађање људима и уздање у њих. И наиослетку ваља иоказати разлику богопоштовања од поштовања аигела и светитеља и да иоштовање ангела и светих ту заповед не нарушава.