Srpski sion

С тр . 536.

„СРПСКИ

СИОН. и

Б р . 34.

дело екупштинско треба да је чист изаив воље свештенства лашег. Јер само такав рад његов може бити од оаште користи, а свештенства достојно. Само такав рад захтева ошпте добро и углед свештенства. Да. ее такав рад омогући, да се свештенству у ошптим пословима осигура слобода и еамоеталноет, то је цел. удружењу евештеничком. Свештенство има права на ту слободу и еамосталноет по свима деловима евоје квалиФикације, те за то нико нема права, да м.у се намеће и диктира за тутора и скрбника. Слободу и самосталност свештенетва нашег захтевају и наши оишти интереси, п за то је одбор за принремну радњу око удружења сасвим и разложно и опортуно урадио, кад је у §. 3. „нацрта правила" узадатак удружењу поетавио и задатак исписан под словом „ј*. Јер, ако о предлозима, који ее изнашају нашим саборима на претрес; јер, ако о раду саборском; јер, ако о свима иојавама у нашемнародноцрквеном животу; о недостатцима и манама у устројству народно-црквене автономије и њезиних институција, — има права да своје мишљење изриче и захтеве поставља наша журналистика, разне странке и сваки поједипи члан цркве и народа у тим странкама; зар једино свештенству да се то право порече? Свештенству, које је својим положајем и звањем баш позвано а својом квалиФикациј ом, у многоме, раг ехсеПепсе, компетентно за то?! Да, томе свештенству се до сада порицало право на слободно и самостално просуђивање и деловање у општим пословима. Да ли кривицом и самога свештенства, не ћемо сад да исиитујемо, но тврдимо, да је многа неудаћа, многи неуспех у тим пословима носледица тога. Ако нас нада и жеља превари, те свештенство данашњим покретом за његовим удружењем и његовом самосталношћу у ошнтим пословима, који се тичу напгах автономних народно-црквених одношаја, не постигне цељ, би&е то кривицом једино самога свештенства. Али нам је као камен тврда вера, да 11е доЛи време, кад %е свештенство наше учинити оно, што треба, и у интересу своме и у интересу оиштем, да учини веб сада. Ако то учине браИп иосле нас, то Ле бити ДОКаз, да МИ НИСМО били способни за таква дела. А коме образ подноси, да такав суд спреми потомству нашем — о

еебп?!— Коме образ подноси, да га потомство оеудп, што није учинио, тпто је учинитп дужан био?!... Тиме пак, што би се евештенетво у име своје самостално унрављало и радило у општим пословима нашим, тиме би ес оно најмање цепало п двојило од осталих чланова народа. Не; ко то тврди, тај Фразира. А у тој Фрази скрива се и тенденција. Ми је разумемо. Она је средство, да се постигне цељ. Окомл>ена је с једне стране иротив мисли удружења, а иротив свештеничке самослалности и слободе с друге стране. У тежњи, коју ми предноставл.амо удружењу свештеничком; у појимању задатка, којега мп желимо да удружење извршује; са цељу, у којој ми осгварење удружења потпомажемо, такве и сличне подвале, које се скривају у тој и таквим Фразама, морају се само свесрдно сажаљевати, јер не бистре ни мало појмове, но само муте воду. Својом самоеталношћу свештенетво се не би, у раду за оишти интерес, одвајало од оета лог народа свога. Самосталношћу рада свога мисли свештенство, да ће само успешпије и еигурније послужити оиштим интересима. То је прави и јединп разлог, зашто евештенство хоће као таково, као једна целина, слободна и независна од странака, а неангажована ма закоју странку, да ради у оиштим иословима. Тиме оно не ће прекинути свезу и солидарноет еа осталим делом народа, него ће као таково, по нашем мишл>ењу, моРм бити баш у дотицају са свима јавним раденицима, јер не Ие бити од њих огра/јено кинеским зидом иартајских страсти и ричуна, као што су, на жалост, данас све наше странке једна од друге отуђене п изолиране, једна другој управо душманске, а у таквим односима тешко да може која год од њих и у оаштим аослоеима руковођена бити увек најбољим мотивима. У своме слободном дотицају еа свима члановима народа п јавним радепицима, моћи ће свештенство и потпомагати, према своме најбољем уверењу, свакога од њих, који добро хоИе, и уве.к, кад год тако хоНе. Са својим слободним и самосталним положајем, и са својим не партајеким, него опште родољубивим тежњама и мотивима, моћи ће евештенство стајати међу нашим странкама, међу осталим деловима народа, са гранчицом мира, захтевима сиоразумевања, као модерирајупи еле-