Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

В р . 35.

Турпји у иредмоту крелрања још једне парохије, пошто оппгтина није вољна на ту цељ само 200 фр. да жртвује, но хоће ностојећу парохију I. класе да спуети на Ш. кл. а да креира .још једну парохију V. клаее. — Донесено је више решења у разним брачиим парницама и три пресуде. којима је брак Алексе Ачанског и Неранџе Ранков из Куле, Стевана и Милице Понов из Чуруга, и Николе Марјана и Ане Николић разведен. Истог дана требала се одржати и седипца Еиархијског Администр. Одбора, но догодило се нешто, што је вредно као унпкум истаћи и целоме свету саошџтити. Дошао патријарх, дошла два члана свенггеника, а од световњака иико осим једног, који у Н. Саду станује, и којн је баш на турнусу био. И тако се десило, да се седница због немара и индоленције чланова није могла одржати, јер од тројице страипх чланова, који су требали доћи, извниио се само један, а остали не, тако да се у последњем часу није знало хоћел доћиилине. Кадаје прошло време, слало се по чланове Новосађане, али они, не знајући да морају стајатп увек, као занета пушка, и замењпвати нндолентне стране чланове. — илн не беху код куће, или не могоше доћи, те се тако осујетила цела седница. И онда се још говори, да епархијске власти не врше своју дужност! Не врше, истина, ал ето чијом кривицом? Патријархје ту, два члана свештеника су ту, бележник-референт је снреман, ал нема чланова! Коме ће реферпрати ? Крњој, непотнуној седници не може. Није ли така крајња нндоленција сваке осуде достојна? Није лп то несавесност, каквој равне нема? И није ли најпосле неучтнвост према једном узвишеном телу? Јер сваки члан је извештен о том, када му је турнус; ако не дође, — индолентан је, а ако се још и не извини, ш-то не може доћн — онда је и неучтив, јер председник, и она два-три члана, који дођу, морају да чекају по 2—3 сата. хоће ли ко доћиилине? Што се такови људи дадоше и бирати у разне одсеке епархијске управе, кад им је вршење с тим одличијем скопчане дужиости девета брига? Нека захвале. па ће се на њихова места изабрати савеснији људн. који ће своју дужност вољно и савесно обављати. Овако се не да радити, јер овако се с правом може епархијској управи добацити, да ие врши • своју дужност као што би требало, а и неће моћи вршити све донде, док узима такових чланова! Г. В.

— (Словенски језик и служба у римо-католичкој цркви у Црној Гори.) 0 увођењу словенског .језика у римо-католичку цркву у Црној Горн ипше „Глас Црногорца" у 33. броју ово: „Уређењем правног положаја римо-католичке цркве у Црној Горп, што је влада Његова Височанства уснјела да постигне познатом конвенцијом са Ватиканом, сасвијем се наравно нородило старање на пајвишему мјесту на Цетињу, да се у ту цркву уведе у богослужењу словенски језик. „Коме је познато било, како се католичка црква у опште чврсто држи латинског језнка, а на посе како зазире од словенскога језика, ннје се могао надати успјеху. Ал ниак старању Његова Височанства Књаза Николе, хвала великоме уму Његове Светости Папе Дава ХШ, пошло је срећно за руком и у овом тако тешком и тако важном питању. Његова Светост обећа римо-католичкој црквп у Црној Горп словенскп језик у богослужењу, и одма се стаде у Ватикану радити око издања мисала глагољицом. „Тијем ипак нијесу биле уклоњене све потешкоће, које су сгале на пут увађању словенског језика у католкчку цркву, али ријеч Његове Светости ЈГава XIII. одржала је при концу побједу. \Његова Светост веЛ је иослнла Његовом Височанству ирви увезани иримјерак толико игичекиваног глагољског мисала (Службеника), и кардинал Рампола достављајући га нашем министру иностранијех дјела, јавља му у исто доба, да ће одма, тек увезивање књига готово буде,- слиједити иошиљка истога мисала и Ђарској Арцибискуиији, да се раздјели на уиотребу ио г^рквама. „Важност овога свршенога чина може се схватити тек онда, кад се промисли, да римокатоличка црква само у Црној Гори ужива араво богослужења на словенском језику! Тај успјех има се захвалити колико постојаном старању Њ. В. Срећнот владајућега Господара Црне Горе Књаза Ннколе, толико мудром очпнском предусретању Њ. С. Папе Лава XIII., између којих се нашао сходан посредник Пресвијетлн Госп. Арцибискуп барски Мллиновп 1>. Оии су задужили овијем свршенијем чпном с.ве Словене римокатоличке цркве, а тијем н све Словенство. „Тако оно, што се до јучер држало невјеројатно, обистинило се; тијем падају сви неповољнн гласови, што су се о овој ствари ширили баш овијех дана по лнсговпма".

ОГЛАСИ.

НАТЈЕЧАЈ. 152 3 -~ 3 Доле потписаиа општииа тражи за своју вјероисповједну срнско-православну народну основну школу у Доњем-Ваку®у на унражњено мјесто учитеља (котар Бугојно). Годишња је илата учитељу 500 Форинти, словом пет стотина Форинти, уз то стан и огријев. Натјецатељ има доказати, да је Србин православне вјере п да је свршио српску учитељску школу или богословију.

Првенство имају учитељи, који су норед наведеног још и коју годину учитељевали на српеким нравославним школама. Учитељу ће спадати у дужност, да поред школске наставе иовјерену му дјечицу учи и црквеном појању, с којима ће обвез п бити пјевати у цркви при свима богослужењима, уз то још бити перовођа у црквено-школским одборским сједницама.