Srpski sion

С тр . 603.

Разговорно дете неће ово оћутати, ономенуће матер, да је вероучитељ у школи рекао: да треба да се Богу помолимо, а ти ее никад не молиш! А шта ће мати одговорити? Најчешће ово: Е, окај се ти синко, није то тако, како су ти рекли! Дакле преварио ме је свештеник? запитаће дете само себе. Мати ми каже, дакле заиста ме је преварио. Питам сада, да-ли ће од селе исти ученик веровати свом вероучитељу? Неће ли од селе речи његове примати са неком сумњом? Па ако и ово није истина, ако ме је опет преварио? говориће дете у себи. И тако врло рано почне сумњати и невероватп, јер му је вера пољуљана. — А можда је мати и религиозна и настоји, да најглавније истине св. вере улије у срце детиње ? -Јест, али, кад се живот очев не слаже са св. науком, отац се никад не моли Богу, никад не долази у цркву, не приступа чаши св. причешћа; неће ли и дете временом, када не буде на вршење ових хришћанских дужности приморано, сасвим их напустити? Рецимо да су и отац и мати религиозни, и да је сва кућа религиозна. Али пратимо дете и даље. Свршивши основну школу, дође у гимназију, реалку или који други средњи завод, добије 7 — 3 учитеља у један пут, од којих сваки им9 засебан принцип и но принципу том ваеиита н дете. Дође вероучитељ и говори му о благости и милости божјој, о благослову и казнама, које Бог шаље људима, о створењу света и човека. Ученик смерно и одано слуша и као слатки сок удише у душу истине божанствене науке. Али час куцне, зазвони и дође другц професор; овај библију иредстави као нег;у некорисну књигу, која је изгубида сав авторитет, и која је само за то, да човека залуди. Час прође и дође трећи ирофесор; овај порекло човека доводи од мајмуна и у овом смислу учи. Дође и четврти; ио његовом је предавању Бог смешна ндеја, измишљотина болесног ума. Свет је Бог! новиче, и ово улцје у душу детињу. Шта ће овом следовати? Ученик видевши овај хаос, ову неједнакост, ово протусловље, видевши даље, да се нп сами учитељи не слажу, не верују један другом, он надлицитира све и од четворице, — петорице — десеторице не верује ни једном п тада је већ стао на праг нерелигиозности.

Време брзо нролази, од детета постане младић. Ступи у живот, шајку његову разни вали живота љуљају овамо онамо, час је подижу у вис, час спусте у дубину. Разне сласти живота иочну га заваравати и примамљивати, разбуди се у њему жеља за 3 'живањем и подиже к устима чашу пуну слатког, примамљивог сока. . . . Осећа, да се у јаку борбу срца његова уплео неки слаб гласак, ваљда одјек из прошлих времена, и тај слаби гласак, као да би га опомињао, световао, да га вера позива, да победи у себи те гадне чежње за уживањем. Али шта се њега тнче сад већ вера? Та она се не тиче ни оних, који га окружавају; зашто не би и он следовао стопама њиховим на путу уживања? И он следује, и постане страсник. А да би својој страсти задовољити могао без икаквог нреговора савести своје и да се услед тога у души његовој не би чуо ни .један гласак пребацивања и негодовања, избаци из срца свог и поеледњи камен, који је заостао у грудима његовим од развалина религиозних светиња; и још више: презре и оно мало религиозног делања, које је до сада ноказивао бар из обичаја. Још један корак и затвориће се над главом његовом вали нерелигиозности. И овај не заостаје. Нерелигиозан човек не познаје дужности савесног делања и рада. Ако и врши тачно своју дужност, то он чини не из савесности, него често из рачуна и користољубља. И с тога, ако му нису на догледу: већи положаји и користи, а штете га не страше, из чисте савесности врло ће мало себе затруђивати, да дужности својој задоста учини. Али ако из ненада изгуби зараду и звање, падне у највећу оскудицу, ако мора гладовати и не може да набави оно, што је најнужније, нити зараде, ни звања добити, а, непрестано мора слушати и јутром, даном и вечеромјадиковање и лелекање деце своје, — падне у очајање, душу му обвије црни вео, те жели да се ослободи од овог јада и чемера, на што му се приближио ђаво и нружа му у руку оружје. . . оружје нуче и вали се склонише над главом његовом. Такови је човек без вере, тако живи и тако му се сконча живот. Али зашто се ипак нерелигиозност шири и зашто је тако јака ? Већ сам на ово питање одговорио, али неће бити згорег у кратко ноновити. Природа човечја, за коју се лако