Srpski sion

Б Р . 39.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР . 621.

трополит аа наименовање, тражећи за њега и бар ко'лко тол'ко већу награду од 800 фор., слободан стан, 12 хвати дрва и накнаду иутиих трошкова. Све то буде нримљено, и 10. маја 1876. беше нови учитељ већ у Буковини. У први мах би му за пребивање одре1)ен Радауц, где у владичину двору смераху да даду и њему стан, а и да његову школу ту сместе. Но увидеше брзо, да се у селу, каково тада беше Радауц (сада је то прилична варош, са гимназијом), не ће моћи издржавати ни учитељ ни слушаоци, јер се ту нужна храна не могаше ни за новац набављати. У Черновици се та школа није могла сместити с тога, што ту нз беше за њу згодних просторија. Рефлектовало се дакле на Сучаву, тим нре, што тај град беше у оно доба најзнаменмији, Кашепб 1 > ап 1 е 1 У 1асћо У1сћ, 1пеии ги егхећеп ип(1 ки ћебиттеп, \уе1сћег /\^аг сНе ћбћегеп 8сћи1еп п1сћ1; ћевисће!., аисћ аиввег с1ег Шупвсћел ап80П81.ел кешег ап(1егеп бргасће кипсП^ 181, а11еш ииг 2еИ;, (1а шћ посћ с1аз Васвег В181ит шпеп ^вћаМ ипс! Шг (11е јип^еп Сге181Нсћеп \ује аисћ (Пе Сапвтва^еп е1пеп Еећгег ш (1ег Регзоп Јоапп Ка1С8 лилтећп^еп Аг1птап(1г11:еп с!е8 гепапп1,еп К1об1ег8 КоуШу ип1;егћ1еНе, уог а11еп ићп^еп Хићбгегп с1ез Псћеп 81а. (1е8, а1в всћоп сЦпнаН^ег РГагг^ен;1;Псћег 111 ЕгЈап&ип^ с!егег Шг (Не Ое18(11сће пбип^еп Кепп^из^еп (1еи Уог/.и^ ћаМе- Оћпегасћ1е1; пип (Невег К1о81ег-Ое18Шсће У1асћоУ1сћ, беИЛет ег 81сћ с!ет К1о8:ег-Бећеп ^е\У1с!те1;, с11е Аивићипсг 8в1пег еНап^еп \У18бепбсћаН аиззег Асћ!; ^ебеШ, 80 ћа1 ег 8еИ Ипп ^етасМег те1пег Апбшпип^, /Л18с1пскеп, с1аз Уег^еббепе 21ет11сћ пасћ^ећоН, ип<1 81сћ посћ пптег ћеНе1881^е(;, УоПкоттепег ги \уегс1еп, аисћ 81сћ ^е1;гаие1;, (1ет Ат! е1пеб 1Јп1егпсћ1ег8 итботећг уог81ећеп ги кбппеп, а1з ег е^аз ЛУа11ас1пбсћ пасћ 1нег1апсН^ег Кес1еп8аг1; 8рг1сћ1;, тШпи аисћ сПе МоМашбсће 8ргасће ги ег1егпеп апћо^ек. Аиб с1ег ХЈгзасћ (1елшасћ, с1атИ; (1ет ег\уаћп1еп К1об1ег-Сге181,Нсћеп У1асћоУ1сћ ете 2еН; 2и^е1а8зеп \уиг(1е, 81 сћ гит ап1;ге1;1;еп(3еп ТЈп1;егпећ1 ;ег8 -Ат1;е Гиг сПе Викко\у1пег (Је18гНсћкеП; ^еГавб!, ип(1 уоПкоттепег /Д1 тасћеп, ћаће 1сћ ги Ео1^е (1ез ћоћеп Аш1га^б ппг оћНе^епс1е ио<1 уоп Еиег ЕхсеПепг ћбсћ^па(Н^ ^е\уаг*,1^1;е ИасћгЈсћ!; ћ18 пип аи^езсћоћеп ш1Це18 ^е^еп\уаг!;ј^ег Апге^е аћег 1ћп Ое181Нсћеп У1асћоУ1сћ а1з ешеп пасћ Викко \У1па №г (Не СапЛИа ^еп, шк1 сНе ^е1бШсћеп ћеб1 ;т >т1;еи Бећгег Еиег ЕхсеПепг итзотећг ии^ег+ћат ^-^ећогбатб!; уогкга^ел боПе, а1б ег зо\уоћ1 ићег <1ел иптабб^ећНсћ 1п 300 Д., Дппп 1'геуеп С^иагЈлег ил(1 \ует^б1;ел8 12 КЛаЊег Вгепићо12еб уог^евсћ^а^епеп јаћгНсћеп ОећаН, а1б аисћ ићег сНе ги уеггесћпеп ип(1 ди!; хи тасћеп ћаћеп(1ел КеЈзе-ТЈпкббкеп сНе а11егћбсћвке Ве^пећлп^ип^ ^е\уаги^е1; ипс! пасћ Легел ЕгћаНип^ а118о^1е1сћ ласћ Викко\уша ћегеНдуПП^ 181. ЛУ1е 1сћ аисћ шп 8о1ћапе а11егћбсћч1;е ВетШ^ип^ ће1 Еиег ЕхсеПелх шПегШат^ ^ећогбатб!;, етгикопппеп т1сћ ип1ег1'ап^е, тИ с1ег 1,1е1'е81;ел Ећг1'игсћ*, ћећаггепс!. . . .

и што у старим владичанским дворовима, беше и нужних просторија. Још говораше за Сучаву и то, што се онде држало и свакидашње вечерње и јутрење. те би се клирици ту тим лакше и тим потпуније могли иаучити свештенослужењу. Еада се дакле нови учитељ сместио у Оучави, иозове консисторија окружницом од 12. (24.) маја 1786. све оне, који су ради постати свештеницима, да се упишу у ту школу. Но на тај позив не пријави се баш нико. Консисторија дакле наложи свима протопресвитерима, да поднесу тачан списак свих појаца и одраслијих свештеничких синова својих протопресвитерата. Међу тим затражи војиа управа од Влаховића план, по ком он мисли иредавати. Вредно је позабавити се и с тим нланом, што га је прегалац Влаховић иредложио већ након четири даиа — али са најрогобатнијом ортографијом и грдно изопаченим језиком. тако, да ту и рођени Румун тек назирући ногађа ирави смисао. Влаховић хоће да каже, да ће се његово поучавање састојати из пет глава, а ове опет из нитања и одговора. У ирвој глави биће створење света, као Божје откровење; у другој ће се говорити о в^ри, и то, као што се вели: „силом сваке речи Символа вере путем св. Иисма и сагласности св. Отаца"; трећа глава би опредељена за расматрање декалога; у четвртој глави излагаће се Молитва Господња, а у петој св. Тајне. Важно је овде по иас Србе то, што Влаховић изрично напомиње, е је такав нлан и у бачкој епархији увео митрополит Мојсије Путник, и да је ондашњим слушаоцима, ђаконима и свештеницима нредавао богословље са успехом Јован Рајив, разделивши сав тај материјал на три разреда, и обучавајући сваки разред све по три месеца — од 1. окт. до последњега јуна; јули, август и септембар ироводио је учитељ око своје економије. Ко се мало боље пожурио, могао је тај цео курс, заједно са свима свештеничким функцијама, свршити за четири године (!). — Још изриче Влаховић своје уверење, е ће тај илан уродити ваљаним плодом и по свештенство буковинско. Но дворски војни савет одбаци тај Влаховићев илан, сматрајући га тек за неку скицу, на тражаше, да му он, а у сноразуму са еиископом Доситејем, ноднесе оиширнији нацрт. (Наставиће ее).