Srpski sion

с тр . 638.

„српски сион."

б р . 40.

наше обара и руши : на даље, с разлога тога, што ово парохијско свештеиство сву иаду своју у ногледу бољитка и нанретка овостране српске православне цркве и уређења иашег народно-црквеног автономног живота једино у Његову Светост, нреузвишеног госиодина Георгија Бранковића, Патријарха српског, полаже, — то но међусобном договору закључује: 1.) Његовој Светости, преузвишеном господину Георгију Бранковићу, Патријарху српском, своју сиповљу одаиост и ириврженост изјавити с тим уверењем, да чврсто и неноколебимо уз ЕБегову Светост стоји и да ће у свима приликама и у свако доба племените интенције ЈБегове Светости, које се клоне на благо и напредак св. цркве и иарода, вољно и са пожртвовап>ем евојим потпомоћи. 2.) Збор овај најстрожије осуђује таково писање по неким — на жалост овостраним српским новинама против узвишене личности 1Бегове Светости. 3.) Одлуку ову, нутем званичног органа Карловачке Митронолије „Српског Сиона", доставити свој браћи свештеницима Митрополије Карловачке, са молбом, у тој нади и жељи, — да и сва остала браћа свештеници у погледу таквог недостојног начина писања становиште своје заузму, и овоодносну акцију нашу братољубно иотпомогиу. 4.) Закључак овај у званичном листу „Српском Сиопу" у целости с тим на јав-

ност изнети, да се и остала уредништва сриских овопределних листова позову, да га у својим листовима нрештамиати изволе. Закључено као горе.' ЈБубомир Купу саревнћ, с. р. окружни протопресвитер сомборски као председник збора; — Милош Пилић, с. р. администратор парохије шаидорске, као перовођа збора; — Младеи Јовановић, с. р. протојереј и парох сивачки; — Прота Јован Марјановић, с. р. парох лалићки; -— Јован Момировић, с. р. парох сомборски; — Димитрије ТеоФановић, с. р. парох станишићки; — Димитрије Живковић, с. р. парох сомборски; — Никола Момировић, с. р. парох стапарски; — Михаил Влашкалић, с. р. нарох брестовачки; — Кузмаи Г. Јанковић, с. р. нарох риђички; — Младен Борђошки, с. р. катихета; — Никола Киријак, с. р. системизираии нарохијски помоћник сомборски; — Милан Боберић, с. р. нарох кулски; — Милога Рајић, с. р. системизирани иарохијски иомоћник сивачки; Светозар Димитријевић, с. р. системизирани иарохијски иомоћгшк суботички; Мшшсав Поиовић, с. р. администратор нарохије ст. стапарске; — Милутин Гавриловић, с. р. системизирани нарохијски номоћник сомборски; — Тимотије Димитријевић, с. р. парохијски номоћник суботички ; — Бранислав Поштић, с. р. канелан станарски; — СоФроније Јаконић, с. р. парох дероњски; Жарко Иоиовић, с. р. катихета; — Г Б. Павковић, с. р. ђакон.

ри свима покушајима, да се историја промена и развића свега видљивога доте]| ра до што даљега почетка, ни ириродиа иаука ие може доћи даље, иего до неких ирвобитних материја, из којих се ствари развиле утецајем извесиих снага и руковођењем извесних закона кроз низ развијања до данашњега н>ихова стања. Па ма колико исиитивач на више

свађао ове материје и снаге, нешто инак мора нризнати да је ностојало. Од куда су ове првобитне материје и, снаге? Иснитивач ирироде не може рећи, да су из ничега од себе саме ностале; јер колико год разноврсних промена он може опазити и иротумачити на стварима, о иостанку једне ствари нз ничега од себе саме не може навести нримере. Он ће

О СТВОРЕЊУ СВЕТА.* (Из дела „ВЈћИвсће бсћор^ипдбдевсћЈсМе" од Дра Ф. X. Рајша). Нревео Ђорђе Летић, у ч е н и к свете богосд овиј е. (Иаетавак.)