Srpski sion

Б р . 40.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 633.

католика: Симона Рихарда, који се такођер трудио да докаже, да Мојсије иије иисац целога Петокњижија, оснивају&и своју тврдњу иа разлици између закоиа — Мојсијем написаних и историјских релација, обично нредаваних кроз оиште писце. Но сва ова изложена мњења не нађоше многе иристалице међу протестанским и католичким тумачимн. све дотле, док на концу нрошлога века философски скеитицизам и библијски рационализам не овладаше у протестантским школама. Чим беше установљено као принцип, да не може бити чудеса, ни пророчанског предсказивања будућности ; чим се све надприродно откривење одбацило као апсурдум, то "се по себи разуме, да су се морали подвргнути нападајима све оне књиге, које садржаваху многа чудеса и пророчанства, које предсказиваху надприродно откривење и које доказиваху, да су исте написане од очевидаца тих чудеса. Да би се коначно одстранили најважнији докази, које садржаваше Петокњижије у себи у корист божанственог откривења, почела се општа, беснлодна, усиљена и безразложна борба против происхођења Петокњижија од Мојсија. У данашње време ова усиљена борба дошла је до тога, да се међу савременим протестантским тумачима, боље рећи испитивачима, налазе врло мало њих, који се усуђују приписивати цело Петокњижије Мојсију; а различитих мњења, противних оригиналности или подлиности Петокњижија, налази се велики број, скоро толико, колико има разних критичара Петокњижија т. ј његове подлиности. Јер, као год што се труде и све силе напрежу критичари Новога Завета, да на основу разнога начина причања четири евангелиста осиоре важност новозаветних чудеса, исто тако критичари Петокњижија, нанрежу све своје умне силе, измишљавајући разне хипотезе, да оспоре доставерност и подлиност Петокњижија, ири чему се сваки од њих удостојава само онда места у средини Ј г чених тумача, ако измисли и постави што новију и чудноватију хипотезу, на основу које, свом умном силом своје оригиналне и чудновате тврдње, оспорава и доказује, да Мојсије није могао наиисати Петокњижије. Ири овоме смешноме и бескорисноме труду, онај бива славнији и ученији, који постави што новију и чудноватију, управо смешнију хипотезу, која се односи на происхођење Петокњи-

жија; нри томе не смета ништа, ма своју прву хипотезу и опозвао, поставивши другу, а по нотреби може бити и трећу. Далеко би нас одвело, када би све оригиналне и смешне тврдње или управо заблуде тих учених глава почели набрајати у погледу происхођења Петокњижија, излажући историју њихову. Ми ћемо изложити у кратко само најглавније хипотезе, по којима се оспорава подлиност Мојсијевог Петокњижија; размотривши исте, ми ћемо их опроврћи, доказавши како су исте неосноване, да не речемо смешне. У другој половини ХУШ. века Јован Аструк, париски лечник, доказивао је, да је Мојсије пишући књигу Постања употребио неке старе документе. Осим десет мањих докумената, он је разликовао два већа, од којих је први, 110 непрестано у њему употребљаваном имену „Елохим", назвао ,, елохмстичким ", а други, по постојаној употреби имена „Јехова", које се у њему налази, назвао „јеховисгичким". Мњење ово развио је подробније и научније Ајхорн и други, и то је послужило за основ свију садашњих хипотеза о происхођењу Петокњижија. 36 Аструк и Ајхорн нађоше различне документе у једној књизи само у Постању. Будући да се ови документи разликоваше по Божјим именима, а имена ова, почињући са првом главом књиге Изласка употребљавају се смешано, то они тврдише, да је остало Петокњижије написано Мојсијем, као очевидцем свега што је у њему иснричано. Но у почетку садашњега века Де-Вете нашао је за нужно оделити још и Поновљене законе од четири прве књиге, а Евалд први поче налазити разне документе у целоме Петокњижију, које су мњење његови следбеници распрострли и на књигу Исуса Навина. 37 36 Јеап Абћчхс: Сопјескггев §иг 1ев тетохгек оп^шаих с!оп1; П рагаИ <ре Мо18е §' зет роиг сотровег 1а Зепбзе (ВгихеИез) 1773. I. &. Е1сћћогп, ТЈго-евсШсМе 2. ТћеП (Еерег^опит Шг М1> Изсће ШегаШг. Ве1р21§- 1779. IV. р. 173. ж даље); ХЈећег Мо818 КасћпсМеп топ (1ег поасШзсћеп ПиШ (Еерег!: V. р. 185 идаље). Упореди такођер Е1сћћогп-а Пг^езсМсМе, ћегаив^е^ећепеп уоп I. Рћ. 8аћ1ег. АМогГ 1793. II. 2. р. 10. и даље. Аструк и Ајхорн ие оспоравају происхођење Петоквижија од Мојсија, него се разликују између себе у тоже, што Ајхорн историју изложену од Мојсија признаје за чисте иојетичке и фшгософске мите, а Аструк допушта могућност исте. 37 ОеАУеИе. ВеИга§-е гиг 6-е8сМсћ1,е »1ев А.