Srpski sion

Б р . 42.

С тр . 667.

Блджши ЧНСТ1И сердце/И!&: Проповед | Михаила Бач истам ио св. писму, и тражим у том дивотиом рајском вртр какав мирисав цветак, да вам га, мили моји слушаоци, пружим овом приликом на уздарје, што сте се данас скупили у тако лепом броју на топлу молитву у св. овом храму Господњем. И моје очи гледају многи, многи божанствени цвет, а рука би моја да све то цвеће пригрли, узабере н усади га у срца ваша. Али је слабачка човечја рука, да све то цвеће у једаред понесе. Иа за то ћу сада да вам покажем онај цвет, љиљан-цвет, што се чини да тек у овај мах развија своја чисто, бело лисје, те шаље свој прекрасни мирис баш сада нрема срцима вашим! Љубазни моји! Ви дођосте данас у свети овај храм, да се чистим срцрм молите Оцу нашем небесном, на сам ја ево рад, да вам сада говорим о блаженству оних, који су чистога ор'ца, те пе, Бота видети! „Киажени чистТи сердцел»х: гака' т(и Кога оузцдтх" (Мат., 5, 8.), тако је рекао између осталог Оиаситељ наш у првој Својој јавној ноуци. И заиста, велика је срећа имати чисто срце! Гледајте дете. Дете се смеши на свет, а свет на њега. Та оно нема брига; та оно знаде, да има доброг оца и милу мајку, који се старају за-њ. То блаженство дечије сам је Христос нагласио, кад је рекао својим ученицима: „лцјј не ЛкрдтитесА и в8д{те гакш Д'ћти, н( внидт ва царстко нЕвесноЕ''. (Мат. 18, 3.) А шта мислите, шта је узрок блаженству њихову? — Чисто срце, срце без злобе, без мржње, без пакости и сујете; једном речју: срце чисто од порока и детињско поверење у љубав родитеља. Чисто је срце она амајлија, која шири задовољство непрекидно; чисто је срце дакле највеће добро овог и оног света. Па, о хрипНанине, не тражи у спољним приликама правог добра! Сети се само, како си често несретан бивао, кад се ниси морао бринути о насушном хлебу, а како си се често осећао сретним онда, када

гаки^ тш Кога оузрАТк! 1а, капелана панчевачког.* многог чега ниси имао. Сети се, како исиуњење , едне жеље додуше весели, али за кратко време, и да се сваки пут, кад је једна чежња ислуњена, друга рађа. Сети се, да унутарње задовољство, оно слатко расположење душевно, у ком си узвикнуо: „сад сам заиста сретан!" често је са свим независно од спољних прилика, па ћеш се осведочити о великој истини св. писма, које учи : Виажжи чистУи сердце/их тш Когд огзрАЧ"/,. Бога гледати — какво је то блаженство ! Кад према зимњој но!ш на ведром небу затрепери милијунима звезда; кад премалеће проспе милијун цвећа око твојих ногу; кад у летњој бури пламен муње цепа ово плаво небо; кад јесења олујина обара стогодишње храшће ти не ћеш звезде, ни цвеће, ни муњу ни буру — — не, ти ћеш Бога гледати, који ти се хоће да открије, да говори теби! Да, ти ћеш Бога видети у свему том, а видећеш га у свој Његовој слави и на путевима твојим, где те сусрета очинским погледом. Ти ћеиг га гледати у многим заплетима живота твога, које Он, ако у Љега верујеш, по тебе повољно решава. Ти ћеш га гледати у лавиринту твог ходања на земљи овој, где Његова очинска рука са очинском љубављу утиче у сваком твом часу одсудном. Ти, који у Њега верујеш, гледаћеш Њега и онде, где други смртни, који не ће за Њега да знају, пренеражени стоје, дивећи се „чудној моћи сленог случаја", о чему иак њихов ум размишљајући у протусловљу као у лудилу тоне! Кад се у ретком каквом свечаном тренутку благослов неба спусти на какво твоје дело; кад људи твоју вредност ночну високо да цене; или кад љубав твојих добрих ближњих нрекине дуго ћутање твога немога бола; када иријатељска рука утре твоје сузе жалоснице; — ти, који верујеш, гледаћеш у свему том Бога, који те јесамозато остављао на које време у невољи, да после твојој тој тврдој вери пружи тим сјајнију нобеду!

* у .аан.екол „Сри. Сиону" (бр. 37. страна 649 од г. 1892.) саоиштена је једна проновед оиог прерано иремину.тог евештеника и уз њу неколико речи из жнвота нокојникова, којн је нреминуо г. 1884. као капелан панчевачки. Сада доносимо и другу проповед љегову, која ја такођер нађена .међу хартијаца покојниковим. Уредн.