Srpski sion

,СРПСКИ СИОН." Б р . 45.

С тр . 720.

собиости чувати стадо Христово и учити га у вери, љубави и нади. И то ја чиним и верно вршнм дужности своје; а да ли ви долазите ревносно овде на збор црквени, да у овом сабору слушате проиоведи моје, то ћете ви знати, кад иснитате срца ваша. А то ће знати и онај свевидећи, иа ће вас упитати у дан суда: да ли сте изостављали скупштине своје т. ј. саборе црквене? Зар сте тако послушали заповест аиостолову, који вас учаше да не остављате зборове своје? Шта ћете Спаситељу на ова нитања одговорити? Ово је св. место зборова црквених; овде су дужни долазити на молитву, на науку, на пооштравање сви чланови ове св. цркве; овде да се ноучавамо и пооштравамо у вери, љубави и нади. Овде је збор једноверпе браће, где ће се позиати сви, који слушају Бога: „а који није од Бота не слугиа нас". (I. Јов. 4, 6) А што је реч о добрим делима у заповеди апостоловој ? То ваља разумети да су добра дела иојави у духовном животу. И тако, да се не би животна сила љубави хришћанске угасила, да јој плодови не би оскудевали, да би подавили мртва дела сујете и порока, о томе дужии смо сви старати се без разлике, сви чланови цркве. Може ли који уд тела рећи другоме: ја се не бринем хоћеш ли ти бити жив или не. Тако и ми, браћо, сачланови једнога тела нркве, дужни смо друг друга чувати од смрти греховне; друг друга пооштравати к нобожности, богољубљу и човекољубљу; друг друга ободравати на дела блага; друг друга чувати од зла; друг друга исправљати, саветовати и унућивати. Но како ће се ово извршивати без нрава учитељства и без нраве снособности учитељске? Томе нас може научити добра намера. Случајева ради пооштравања друг друга има без броја; иа ако усрдпо усхтемо да вршимо дужност ову бар у случају где

то најлакше учииити можемо, већ смо стуиили на добар пут. А који ступи на добар пут и остаие иа томе постојаио, тај ће испуиити и заповест апостолову. Драги моји! Држим, да неће излишно бити, да вам протумачим и зиаменити израз у апостоловој заповести: ,,да разумевамо друг друга у иоошгравању љубави и добрим делима." Ти, који видиш брата својега да не надгледа сироту и удовицу, који видиш да љубави нема, дужан си да га опоменеш и да га пооштриш у љубави. Ти, који видиш брата звојега да грамзи за туђим, да се не стиди варати, лагати, отимати и красти, зар да будеш немарљив, па да не покажеш љубав своју према брату својему, на да га не носаветујеш и ие исправнш на добар пут, и тако да га пооштриш на добра дела ? Ти, који видиш брата својега, како раскошно живи, како у лености живот нроводи, како у радно доба седи у биртији и пије или се карта, а овамо му летипа или други посао нропада, зар ти, као брат, да му не приступиш и да га посаветујеш и исправиш на добар пут и тако да иокажеш да врши дужност хришћанску? Ово су случајеви и оваких има без броја, који ти се указују, Србине, да испуниш заповест аностолову, да заиста не пропушташ сваку прилику, да пооштриш брата својега к љубави и добрим делима. Св. апостол у посланици својој Филибљапима овако зановеда: „ 11е тледајте сваки за своје, нето и за друте (2. 4) Дакле чуј, ти грепшиче, који пролазиш поред удовице и сирочади, који нролазиш поред болнога и раслабљепога сиромашка, па их нећеш ни ногледа својега ра удостојиш, а камо л I да им помогнеш у невољи, зар овако живећи, заслужујеш име хришћанина ? 0 благо теби, добротворче, који видећи невољнога брата својега, похиташ, да му помогнеш, колико ти је могуће! Ти показујеш милостиво срце, па ћеш и ти помилован бити, као што рече Христос Спаситељ. Чнни, брате, тако и даље, јер тако