Srpski sion

С тр . 738.

„СРПСКИ СИ08."

В р . 46.

ИСТИНА БИЋА БОЖЈЕГ. Од Макарија, митрополита Московског. (Свршетак)

С друге стране. при свој измењивости ствари у свету, ми оиажамо у њему диван поредак, саразмериост и красоту. Од највећих телеса, која су се разасула по просторијама небеским, до самих најмањих црвића, који гамижу по земљи, свему је дато своје премудро устројство, свему је одређено извесно место, опредељен одношај према осталим еуштаствима, опредељена сврха, и из свега образује се једна хармонична прекрасна целина. Па како ће се објаснити тако мудро устројство, ако не признамо за вероватно, да има Суштаство најсавршеније, које је створило свет и њиме управља? Врло се често обраћају на тај доказ свештене књиге, особито у овим местима: Псал. 8, 18, и 44.; Ис. 40, 21 и т. д.; Мат. 6, 25—30; Дел. ап. 14, 15. 17; 17, 24, 28; Рим. 1, 19 и 20. У свој пуноћи раскривен је овај доказ у многих св. отаца и учитеља цркве: Теофила Антиохијског, Дионисија Александријског, Григорија Богослова, Атанасија великог и других; 11 такође у неким делима најновијег времена, нарочито посвећеним томе предмету. 12 III. Обраћајући се испитивању унутарњем, удубивши се у устројство душе своје, налазимо три доказа за биће Божје: у свакој од три главне силе њене. У уму нашем има идеје о суштаству најсавршенијем и бесконачном, која, док се у човеку сазнање не пробуди. изражава се у нагињању његову к Богу, само непотпуно али против воље; а по мери раскривеног сазнања, бива јасном и све савршенијом. Ту мисао није нам могла дати спољашња природа, јер ми видимо у њој све ограничено и по бићу и по савршенству; и но томе природа нам може само наномињати о суштаству бесконачном, о коме је већ претходни појам у души нашој. 11 ТеоФил: а<3 АпМ. 1. 7; Дионис: г!е паћгга н. 3.. (111 БоиШ. КеПсји. заег. 1 IV.) Григор. Богосл. слово о Богословији 11, у дел. св. отада Ш. 21, 32; Атанае.: против језичника п. 35. е4е.; Немезија (1е паћ1га ћот111. с. 42 ; Дамаск. Тачн. изл. прав. вере 1, 3. 12 Тако: ТћеоТо^га а^ие-Еађиси. ТКео1о51а Апа1о1шеа — ЦјетсепЈу!; Тћео1о§'1а тзес1огиш — 1,езвеп; Тћео1о&1е АјНгопошЦие ои ДешопвЈгаИо <1е Г ех1з(епее е!е , раг Вегћат (111 (;ош VIII. <^1ев Вешопзћ'. Еуап^е!.); 1л Сгео1о§1е еЗ 1а М1пега1,о§1е с1епз 1еигз геррог1з атев 1а Тћео1о§;1е па4иге11е. раг Виск1ап<1 (Ш<1. 111 10111 XI.) и др.

Ми сами не би је могли образовати: у татом случају свако би се могао сетити постанка у себи идеје о Богу; она не би била у нама пре развитка потпуног сазнања и не би била свеопштом у човештву. Очевидно је дакле, да је та идеја урођена нашем уму, 13 да нам је дана од онога који нам је даровао само биће: можемо ли се после овога колебати, да јој се збиља мора признати фактичност? У својој вољи ми сазнајемо наравствени закон, који је негледајући на многе различне измене своје, како у сазнавању посебних особа тако и у сазнавању читавих народа свагда деловао и делује са непобедивом силом у читавом човештву. То је глас савести, који се никад не да ућуткати, савести, која од онога времена кад се пробуди у души нашој расућивање, именом највишега суштаства улева нам добро и одвраћа нас од зла, одобрава и осућује наше поступке, награђује и казни нас! Унутарње нехотично сазнавање добра и зла, радост, која настуиа после свршавања првога и стид и кајање, неразлучива евеза са последњим, поглед на преступника, који носи у себи самом извор свога мучења и нрестава трајне племенитости, којом се испуњава добродетелан човек: све то убеђујенас о бићу најсветијег суштаства, у име којега нас морални закон или савест учи — тако да су још стари називали савест присуством самога Бога у срцу нашем, који нас непрестано поучава нашим дужностима. 14 У нашем чуству урођена је наклоност блаженству. Здрав ум и морални закон говоре нам, да то блаженство мора бити последицом само добродетелног живота, мора бити наградом за смиреност; а људи зли, нбгледећи природну тежњу за блаженством достојни су осуде! Међу тим пример сведочи, да, те сагласности у деловању нема. С тога се мора допус^ .. чће ираведног еудије (мздодавца), који рио са таким тежњама и потреб 13 Урођеност у нама идеје о 1»огу оци и учитељи дркве: св. Јустин (Аро мент Алекс. (84гош. V. 13); Тертулиј 10; Аро1о§. е. XVII.); св. Васил. вел. Кирил Алекс. (<1е МпИ. 1, 2); св. излож. прав. вере 1, I.) и др14 бепееа: Ерхз!. 41.