Srpski sion

С тр . 746. СРПСКИ

тије завео код нашег народа пре протоколе црквене, но што нх је увела државна власт. Видећи митрополит Ви%ентије, како епископп и свештеници глобе народ, изнео је нред народни сабор од 1735. тако звани „ свитак у ком је тачно означено било, колико се за што има давати ешгскону, а колико свештенику, који је свитак сабор и усвојпо, у ком се на крају рекло: „А противо сего уставоположенаго свитка творјаште, или јего неисполњајуште, канонскими устави да наказујеми бивајут". Митрополит ВкЕентије због истог свитка имао је велику раснру са епископом бачким Висарцјоном ЛавловиЛем, који се није хтео владати по њему, која се распра тиме свршила, да је Висаријон осуђен био. Како је митрополит Вићентије био строг и правичан, може се видети и из тога, што је епископа ваљевског Доситија НиколиЛа растрићи и обријати дао. Видећи митрополит ВиЛентије, шта се ради са нашим народом у вараждинском генералату од стране римске иронаганде, и да се горњокарловачки и костајнички наши епископи не пуштају у марчански и жумберачки округ, у којима се унија ширила, одлазио-је сам у њих, да тамошњи наш народ утврди у православној вери, н да може у поједине цркве и села улазити, морао је себи пута крчити са, хусарима српске регименте. Напослетку је успео у томе, да је добио највишу потврду, да може у Северину поставити православног епискона. По добивеној дозволи, поставио је 1735. митрополит ВиЖентије за епископа јеромонаха Симеоиа ФилиаовиЛа, који је за кратко време иокуповао многу земљу, од које би се епископ могао издржавати, а да не падне на терет сиромашном народу, н који се за иравославну веру тако заузимао, да је на скоро 1738. г. због ње допао затвора, у ком је и умрко 3. маја 17-13. По смрти Симеоновој, влада није допустила, да се поставља други епископ у Северину, норед свзг заузимања архијерејског синода и народних сабора, и на иослетку севе ринска еписконија 1749. буде спојена са гор.њокарловачком. И ако је митрополит ВиНеитије , врло много ишао како ио својој епархпјп, тако и осталим еиархијама, по којима су и еипскопи морали п1ш, и народ утврђивати у вери нравославној,

СИОН." Б р . 47.

поред иротопресвитера, који су обилазнли свештенство и народ по својим нротопресвитератима, постојали су тада и епископски и митрополитски егзарси, који су били као нека контрола протопресвитерима. Такав један од егзараха митрополита ВиЛентија био је Максим РадковиЛ, бивши протопресвитер Петроварадинског шанца (Новосадски), који је 1733. пропутовао северни и североисточни крај Србије, и о свом обилажењу по тим крајевима написао извештај, који је штампан у 56. књизи „ Гласника " ностојавшег „српског учеиог друштва" у Београду. Из овог извештаја види се, да Максим није само онако обичаја ради пропутовао по поменутим крајевима, већ да је у сваком месту исиитивао свештенике, и поучавао их у ономе што не знају. Митрополит ВиЛентије започео је у Београду зидати саборну цркву, коју није довршио, јер није имао довољно трошка да је сагради, с тога је 1. августа 1736. у друштву са 2 еиископа а и неколико првака народних, нисао писмо новгородском митрополиту, и описавши му своју и српског народа нужду, молио га, да изради, да се у Русији приме у школе српска деца на државни трошак, и да им се пошљу одежде и књиге. Видели смо, како је 1726. и рпмнички епископ у малој Влашкој нотпао под власт београдског митрополита. По смрти епискона римничког Инохептија ВасиљевиЛа (1735.), буде 20. септембра и. г. од владе потврђен, без питања митрополита В«Лентија , за енискона бистрички игуман Климента. Добивши митронолит ВиЛентије највиши налог да Ћлименту посветн за епископа, дуго се томе одупирао, док га је носветио. Добивши митрополит ВиЛентије дозволу, да по народу може купити прилоге за номенуту „српску хусарску регименту", изашље неколико угледних људи са епископом Никанором МелентијевиЛем и у Ердељ и малу Влашку, тобоже, да и тамо куне прилоге. Ну, они су имали ту задаћу, да ступе у тешњу свезу са оннм романским народњацима, с којима је митрополит ВиЛентије у та.јној свези стајао, и да уједно стану на пут унијаћењу, које је влада у Ердељу јавно потпомагала. Епискон Никанор нроизвађао је младе Романе за свештенике, и заклињао их, да се не ће ноунијатити.