Srpski sion

В р . 48.

Г>0 дуката «а дело: , Живот и рпд Саве Текелпје", с. роком до 31. дедембра 1894. Уједно ее напомиље, да еу из ове заДужбине с роком до 31. децембра 1893. расписане ове награде: 1.) „Историји е/риске књижеености за школу а . — Цагра;|а 100 дуката; 2.) , Жеторија Србп у Угирској од најстаријих времена до данас — Награда 100 дуката; 3.) ..Рчсирава о Буњевцима " за „Летопис". Награда 100 дуката; 4.) „ Поауларна. естетика. за одраслчје Срикнње' . — Награда 50 дуката; 5.) . Историја сраске школе у аустро-угарско) монархији ". — Награда 50 дуката: и 6.) „ Шсторија сриске православне цркве у Угарској — Награда 50 дуката. Дела на расписаие награде не могу писци ишљатн нод својим имеиом, него ваља да метну па делима својим какав натпис или знак. Име, презиме, карактер п место, где стаиује иисац, ваља у особптом нисму написатп. ппсмо запечатити и обележпти га оним истим знаком или натписом, који је с поља на самом делу. Само ће се она ппсма отворити, на којима је исти натнис или знак. који се налази н на делпма, којима се награда досуди. Остала ће се нисма спалити. Рукописп се не враћају. Награда се издаје тек онда. кад писац поднесе дело наштампано, осим ако с „МатиЦом" о том тнто друго ие уговори. Писац је дужан од свога награђеног дела, кад изађе из штамне, устунити „Матици" 25 комада. Награђене расираве штамиају се прво у „Летопису". а носле остаје право и писцу и „Ммтпци" да их могу прештампати и пш? >ице. Из главне скупштине це Српске", у Новом Саду 9. (21.) септежбра Г\ 3. Н 0 В Е ЕБИГ.Е. КАРЛОБАЧКО ВЛАДИЧАНОЈВО. Прилог к иоторцји српске православне цркве. Нанисао иро■ тојереј Манојло Грби&, катихета и професор српске учитељске школе у Карловцу. Тре%а књига: Наставак црквене историје карловачког владичанства из друге кљиге, а то од 1784. на до 1824. годнне, дакле за владика: Јована Јовановића. Генадпја Димовића, Стефана Авакумовпћа, Петра Јовановића Видака и Мојспја Мијоковића. — Уз ову књигу привијена је посебно израђена географска мапа овога владичанства. — У Карловцу, штамиарија Карла Хауптфелда 1893. — Стр. УШ. и 334. — Цена 3 КЈУуне или 1 фор. 50 н. и може се добити код аисца у Карловцу (КагМасИ). Дућанска је цена 2 фор. или 4 круне. Садржај је ове треће књиге: Манастир Комоговина. — 0 календару и о умањивању црквено-народнијех празника код Србаља. — Јован Јовановић, седмн владпка карл. владичанетва од 16. иов. 1783. до 14. јуна 1786. — Генадије Димовић, осми владика од 14. јуна 1786. до 20. дек. 1796. — Српскп

темингварски сабор 1790. — Осталп послови и закључци иа темишвареком еабору. — Избор новог архиепискоиа и мптрополита на темиихв. сабору. Српска иридвориа канцеларпја. — Законскн чланак од године 1790/91. о несаједињеинма грчкога обреда. — X. чланак закона од 1792. — Унуграшња епархијска управа за владике ДИмовића. — Јоаннћије Милојеви]!. гомирски архимандрит, администратор овога владичанства од 1797. до 21. марта 1798. Стефан од Авакумовић, девети владика, од 21. марта 1798. до 30. Јула 1801. — Петар Јоваиовић од Видак. десети владика, од 30. јула 1801. до 8 иов. 1806. — Мојсије од Мијоковић, једанаестп владика, од 16. јуна 1807. до 14. дек. 182:1 — Карловачко владичанетво под владом француског иара Наполеона I. од 2. (14.) окт. 1809. до 14. (26.) авг. 1813. — Невоље у овоме владичапству поелије Француза. — Унија у Тржићу за владике Мијоковића 1820. И ова трећа књига — као и нрве две —• правп је бисер за нашу књпжевност. Историја, која је у њој ио поузданим податцима изложеиа. врло је занимљива н тако се лако чпта, да је не можеш оставпти. док је целу не прочиташ. С овом књпгом није могао ннеац да заврши своју историју „Карловачког владичанства", ма да је књпга изишла већа него пређашње две — с тога изјављује, да ће даљу иеторпју написати у четвртој књизн, коју ће на скорО спремити и наштампати. У тој ће књизи иоглавЈсто изнети рад око иросвете, који озбиљно почиње са владиком Муишцкпм. Уз ову трећу књпгу додао је писац н лепо израђену географијску маиу карловачког владичанства како оно сад изгледа, а тиме читасци добијају јаснији преглед историчких догађаја и боље ће разужети и запам.тити целу историју. Мапу је рисао млади техннчар и пптожац жатичпп. Стеван Грубић из Коренпце. Препоручујемо најтоплије нашим читаоцима, да набаве ову драгоцену књигу, да би нас иисац могао што пре и четвртом књигом обрадовати. Свака сриска кућа ваљало би да има целу ту историју, јер се у њој излаже ие само повесница карловачког владичанства, него и повесница свега овострапог српског народа и српске православне цркве. Велика хвала г. писцу на овом дивотнож дару. којнм је обогатио нашу књижевност! Бог жу дао здравља. да срећно доврига своје знаженито п драгоцено дело! — Православни румунски богословски #акултет у ЧернОБИЦИ, По професору ШсиДору витезу Ончулу иаписао Владимир Димитријеви^, студент иравославног богословског факултета у Черповицп. (Прештампано из , Сриског Сиона" за годину 1893.) У Новом Саду, Српска Манаетирска Штамиарија 1893. —- 8-на, стр. 48. — Рачуница — (Аритметика) — за прва три гимназијска разреда, за више девојачке и оотале сродне школе. По дру Фрањн Мочнику и другима пзрадио Андрија М. Матиб. гшшазијекп професор. — Треће поправљено издање. — Шздала