Srpski sion

Стр. 784.

„СРПСКИ С ИОН."

Б р . 49.

пак г. Јосић био овлаштен идептификовати иисањв у 67. и 74. бр. „ Браника" са закључком бечејског иротоиресвитерагсжот збора ? Држим, да није; и за то је његово прање светла образа свештенства ст. бечејског ирото иресвитерата било сувишно, јер "ај образ није нико ни каљао, нити имао разлога да то чини. 6.) Лошто се г. Л. К. највише истицао кпо оаозиција, то сам њега и замишљао на челу опозиције; и све што сам рекао о њој, тиче се опозиције, која је избила на јавност, с' којом смо дакле и могли само разрачунавати. А, јер се остала г. г. и браћа бечејског збора нису изјавили никад и нигде солидарнима са нисањем у 67. и 74. бр. „Браника", то је сасвим јасно, да се ни моје инсање није тицало њих. А да још јасније буде, изјав.Ђујем то и сада. 7.) Брат Јосић увлачи у расираву име и виспреч. г ч проте Бороте, и то као неки „авторитет"; спомиње и моје обраћање к' њему у ствари удружења. Је ли г. Јосић био на то овлашћен од г. Бороте; да ли г. Борота одобрава тај поступак г. Јосића? Не знам. А јер то не знам, држим, да ћу извршити акт пристојности и нежности нрема г. Бороти, ако на речи г. Јосића, у томе погледу изречене, ништа не кажем. Но свакако би од неког интереса било сазнати, да ли је г. Јосић имао право, кад је рекао : „ са тим авторитетом смо изрекли закључак , да истакнуто удружење не одговара духу епископата цркве православне"? 8.) Не стоји. да сам и једним потезом иера показао срчбу и учинио погрду ирема браћи, која се изјавише иротив до сад предложеног, а од сад примљеног удружења; не стоји, да сам пкоме нити икад довикивао: „ви који не мислите као ја о удружењу, у вас нема родољубива срца, у вас има мало хришћанског квасца". Да то не стоји, доказ су сви моји чланци, са пуним именом и разним шифрама потписивани. Него је истина, да су браћа од опозиције одвраћала свештенство од удружења, не најленигам средствима, представљајући га Еиископату као неко „презвптеријанство", као

неки „свештенички галиматијас(!)", као изазивање ..конфликта изме!;у св. Синода и Епископата с једне, и са друге стране са нашим сабором"; а иредстављајући га осталом народу као неки „реакционарски смер", „резерватима" иокренут и т. д. Да је пак то пстина, доказ су писања у 67. и 74. бр. „Браника" од нр. г. 9.) Колико је коректан поступак брата Јосића у жељи његовој, да позове уредника овога листа „на часни овај суд"(?!), као и у тврдњи његовој: „али и то нам се не да, не дате ви", — нека нресуде они, који ушчитају говор његов. Са тугом морамо само приметити, да је онај уредник, којег је г. Јосић индиректно напао — мртав; а она,ј који је, хвала Богу, жив, да није одговоран за оно, на што се тужио г. Јосић. 10.) Брат Јосић је пронашао нотребним и сходним, да раздруживање, као последицу удружења, докаже мојим једним приватним поступком, те је том приликом своје неке речи као моје изустио. Не стоји оно, што је он рекао, него је истина оно, што сам ја њему написао у дотичној прилици. Нека изволи штампати моје нисмо цело. И то ће бити доказ онда, да је не само истина на мојој страни, него, да је и мој ноступак односни био сасвим коректан и оиравдан, а да ннкако не може иослужити као доказ иеком — раздруживању. Ја даље не ћу. Оволико сам морао рад' истине, и у интересу братског споразумевања и обавештаја оних, који су читали говор брата Јосића. Све друго нрећутаћу у име љубавп и мира, и рећићу и ја: „нека је све опроштено", а рад' општег нам циља п задатка. Но, још само једну, и ако не знам на чију адресу. У извештају са свештеничке скупштине, у истом броју 138. „Браника", има и по нека тенденцијозна. Н. нр., и она о контра-проби при гласању. Контра-проба није тражена; али не ради неке „аиатије" нето ради евидентне ве&ине, која се констатовала ири гласању за удружење. Зашто онда писати оно, што не стоји? Но опростићемо и то. Не дао Бог веће иогрешке! Јован Јереми!, парох бачиначки.