Srpski sion

С тр . 786.

Б р . 49.

Нова бечка црква спојена.је с општинским здаљем, које је саграђено на четири ката и у ком су одређене просторије за школу, пароха и приватне станове. Црква има засебан удазак т. ј. велика врата, над којимаје слика св. Саве, коме је црква и посвећена, а над сликом је велики златан крст. Жзнутра је црква врло лепо украшена, а прекрасни иконостас — најлеиши јој је урес. Тај иконостас спада међу ремекдела резачке вештине. На њему је осамнаест већих и маљих икона. Бечка српска црквена општина може се у опште поносити, што има тако лепу цркву и општински дом. — (0 православним Србима у Петроварадину.) Из суседног Петроварадина иишу нам под 1. (18.) децембром ово: Већем делу читалаца овога листа једва ће бити познато, да ми Срби, који живимо у Петроварадину, немамо сталног пароха, који бивршио душестаратељске дужности и функције по обреду српско-православне цркве. Те дужности извршивао је евагдањи војени свештеник а било их је и Срба и Румуна. У новије доба — од једне годпне овамо — од како је румунски свештеник премештен а српски у особи нокојног Мирона Панаотовића овамо олредељен, но који је својој неизлечивој бољетицн подлегао, — нема стално намештеног војепог свештеника. Но у наточ том мањ*,у не имамо разлога бити незадовољни, шта више, у многом смо погледу задовољнији него пре, јер ни један већи празник не прође, а да се не би обдржавало богослужење, што се је од пре чешће депгавало. Ову као и све остале душестаратељске дужности извршује савесно пожртвовни, за свој позив одушевљени и ревноснп катихета овдашње графанске школе г. Стеван Јови%, свакојако по интенцијама и одредбама Љегове Светостп господина патријарха Георгија , о којем се ту скоро у неком листу неправедно писало, као да он о нама овде никакове духовне бриге не водп. Ово споменусмо мимогред истини у хатар и правди за љубав; а што је право и Богу је драго. Данас четврти дан чујемо са наше скромне капелице оглашавати звоно н повивати нравославне на молитву. У иедељу је речени свештеник својом као мелем благом беседом за исповест спремио и причестио школску младеж обојег пола, већи део грађанства и до стотину војника: у понедељник и уторак све пешаке од неколико стотина душа 29. и 70. пуковније; данас у среду обавио је исту функцију са узницима и војницнма осталих струка и бранжа. Рако се из наведеног види, ми сад не осећамо велике духовне оскудице у погледу на-

ше вероисповести, те смо задовољни са садаљим стањем. Овом приликом не можемо пропустнти, а да се са признањем и благодарношћу не осврнемо на један, као гато се поуздано тврди, већ оствареии акт, којн се нас непосредно тиче. Ми петроварадински Срби бирачи нравославне вероисповести били смо наиме до сад у погледу нашег активног изборног права посланика за црквено-народии сабор у Карловцима тако рећи ни на иебу ни на земљи, јер тога нрава никад нисмо вршнлн, пошто ннсмо знали ни куд и у који изборни срез спадамо, ни где и у коју смо изборну лпстину као бирачи уврштени. Овој неизвесности учињен је крај тиме, што смо и опет брижним настојањем и нриволом Љегове Светости принојени и саједињени карловачкој нротопопској парохији, те ћемо имати иста права и дужности, као и сви остали парохијани. П. М. — (Српска учитељска школа у Карловцу.) Ове школске године 1993/4. уписало се у овај завод 56 иитомаца , и то 29 приправница и 27 црнправника. Принравннци су свп Срби православне вере, а од приправница пма две римо-католичкпње ц једна израилћаика. — По разредима има их : I. р. (нови чисто женски разред): 10 приправница; —■ II. р. 5 приправница и 13 приправника, свега 18 ; — Ш. р. 8 приправница и 9 прииравнпка, свега 17; — IV. р. 6 нриправница и 5 прииравника, свега 11. П. М. Ш. Број 52. ех 1893. 0 б ј а в а. Патронат монашке школе у седници својој од 28. новембра о. г. закључио је, да се мопашка школа има отворити у манастиру Хопову дана 12. (24.) децембра 1893. године. Усљед тога позивају се сви примљени питомци, да се до реченог дана имају неизоставно искупити у манастиру Хопову, а још боље да буду тамо и 2 до 3 дана пре, како би сви могли учествовати при свечаном отварању и освећењу исте школе; јер ће од тога дана монашка школа отпочети редован свој рад. Патронат монашке школе. Јавна захвалност. Нашем друштву приложише даље овп родољуби: Г. Светозар пл. Кушевић, Блацки, умиров. вел. жупан, већ по други пут 25 фор., г. Исо Калинпћ, парох у Радучу 10 фор., г. Јоваи Трбојевић, парох у Петрову Селу сабрао прилога 12 фор. 50 нов. (а приложише ови: Дане Кнежевић, свештеник у Кореницп 5 фор., Дане Будисављевић, парох Јошански