Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 21.

Јер ето, „што поколења нису — учинила је Ваша Светост"; учинила је ево — монашкоме свештенству. А познавајући велику љубав св. патријарха Георгија цркви и пароду, и загрејани речима Његовим, изреченим у манастиру Опову: „ако ме Бог поживи, ово не ће бити последња таква светковина", — из дубине душе подижемо молитву к престолу пебеснога Оца: „помјани Господи свјатјејшег патријарха нашег Георгија"! А онда се смерпо обраћамо, у име световног свештенства, у име цркве и народа, Његовој Светости, као оцу своме земаљскоме, са молбом најтоплија срца свога: „ и-омјани и нас" !

0 читању јеван^еља и апостола у (Свр] Ва Румуне у Карловачкој митроцолији, штамиано је на румунском језику — ћиридским словима — .1812. г. у Будиму, следеће јеванђеље са грчким Јеванђелистаром. „ С ф а н т а ши д^л!незеАскл вглнгми адарх дату, ла тпццпо знлеле прф ^пхцатШи .Јиг/цм гк ал Д8стрјеи, ши Лпосто= иическ8л8и Гцпчо Ф () Л И Ц И И С К .ј^ Т Лч 10 /1 к8 Римгослоши/Л В^целенцјеи слл( Пр г к ©сфдн = цигШи Дол»и 0 т {ф а н 0 т (! а т и м и р о к н ч ЛрХИ = 6пЈСК011?/1 ШИ Житр и п о л ит8и Е еск р и ч \ и РхсхритВлВи дии Карловец. Ла Кбда .|у КрхАска Т\'иографЈе л Оуникерситхцји дии Њ||м. Ла ан^л делл Хр. >?а1џкј," И ово је јеванђеље, као и оно славенско од 1857., уређено попут грчкога јеванђелија. Из наведеног насловног листа номенутог

ТТТ то поколења и векови нису — благоволи учипити, свети патријарше, и мирскоме свештенству. Учињено њему, учињено ће бити и вишем моиаштву; учињено ће бити целој цркви и народу; јер све то треба и жели: — богословско семениште. Учинисмо ту молбу, и ако је оснивање ботословскот семеништа тако исто у срцу Њетове Светости , као што беше и монашка школа. Учинисмо ту молбу у смерности, а по дужиости својој ; учииисмо ју и но јеванђелској поуци: „иштите и даће вам се, куцајте и отвориће вам се" Ј.

недеље, по грчком Јеван^елистару. [етак) румунеког јеванђеља, види се, да је оно штампано благословом митрополита Стефана СтратимировиЛа. Да не би ко помислио: „од куд да један митрополит СтратимировиЛ даде благослов за румунско јеванђеље, уређено као што су уређена и грчка јеванђеља, заједно са грчким јеванђелистаром, а да се није постарао, да се тако јеванђеље изда и за Србе", одговарамо на ту помисао ово. Митрополит СтратимировиЛ постарао се био и за Србе, да ,се и ва њих изда и ако не онако исто јеванђеље, као што се издало 1812. за Румуне, а оно грчки јеванђелистар у славенском преводу. То се види из овога. Ми имамо следећи рукопис: „©мггелјстарк содержафји кх сек'к ©\-аггелЈсти>кх прЈАТЈе, и)к»д8 начина1отх и до гд'к стан>тх- Ктол|8 ле таклицх, по нил»же ксегдл изи>кр'ктл10тсл ©гаггелЈе и апостолх нед г клх ксег^ Л'кта, подокн'к и коскресное, и кш гласх поетсл вх к8|ождо пед-јкл^о, и ипа и!$ждпа ко изадкр'к= тенпо дне скатуа пас^и, и пасх;ал"по ксегда« шннмо, сх Греческагш прекеденх за церкки Ола= кеноОеркскЈА устроепх, и ск подоеак>1|1ил1и изАснеиЈАЛж, пракиллш, кратко!о пок'кстј(о № различн-клгл дни горжестка скатк ! а пас ^и