Srpski sion

^ЈТР. 0».

„СТИСКИ СИОН."

1>р. 4.

зиром на нашу сриску православну цркву и иоследиде, које би но њу настале као и по народ наш, дужан је нротив предложене законске основе, као и против свију наумљених рефорама, порадити сваки члан цркве и народа. Осим учињених односних нредставака, впсокопреосвештени је наш Епискоиат посредством П>егове Оветости, преузвишеног госиодина патријарха Георгија, као потлавице црквене, и личним саобраћајем одлучно изјавио „своје становиште, своје назоре, зебње и жеље" у иогледу наумљених рефорама, на .најмеродавнијим местима, а изјавиће их, кад томе време буде, и пред законодавним телом. Епископат је ие само учинио, него ће и учинити и све друго, што буде требало а

Светосавска сла: Први српски архијепископ и просветитељ св. Сава прослављен је и ове годиие у Новом Саду тако свечано, како се нигде у митронолији нашој прославити не може. И свевишњем Творцу и Богу би^угодна слава ова. јер 14. јануар освану у сјају сунчапом као најлепши нролетњи дан, који навеш1^УЈ с времс, када 1)С се из суморног мртвила да извије весео живот ирироде — тог дивног створа божјег и када се човек осећа задовољнији, живл.и, сретпији — у неком заносиом расположају ; у комс би цео свет да загрли, ничице да падие и поклони се величаству Бога и Творца свега што се види и не види. И у том свечаном дану, кога је и сама ирирода лепотом својом славила, одслужена је служба Богу у саборној цркви а одслужио ју је наследник нрестола Светитеља Саве натријарх срнски, архијеиискои и митрополит карловачки, Њетови Светост Георгије БранковиЛ, са г. г. протосинђелом МитроФаном Шевићем, протама: Милапом ЋирнДем и Павлом Ћалтом , јеромонахом Сергијем ПоииИем, свештеницима: Божидарем ИоаовиНем и Ииколом ТеодоровиНем, протођаконом Лукијаном ЂогдпновиЛем и ђакопима: Георгијем Видицким и Белимиром МиросављевиЛем. Давно не беше у Новоме Саду овако свечапе службе. Две године је већ како се пе одслужи овде архијерејска служба и Срби Новосађани се зажелеше величанствене службе те,

што му доликовало буде да учини. Свештенство тако исто. Но у времену, кад је у питању светиња вере и право цркве, њезино учење и фундаментални догмати; кадје у питању јаван морал, интерес народни и државни; — онда је дужан цео народ и сваки држављанин, да учини и — своју дужност. Еонста,товати морамо, да баш ми Срби то не учинисмо у довољној мери; осим иовинарских резоновања, скоро — ништа. А шта чинити треба, то ће тек ваљда знати они, који се тако слатко и са неким патосом, иеопраБдано јадају неирестано на Јерархију, да она ништа не чини, — и неђе захтевати, да о томе са овога места говоримо. Прнмери говоре. Јереми^. I у Новом Саду. која сваког доброг хришћанина уздиже и напаја љубављу нрема вери и цркви својој. Малена беше иространа саборпа црква да прими у се силан онај свет, и многи се мораде задовољити, да сноља нрати олужбу божју и да слуша дивно појање гимназијског кора. Носле заамвонске молитве је Његова Светост са свсштенством свршила водоосвећење у гимназијској великој двораии, где се искупило света, колико је стати могло, и дао би Бог, да сс што скорије испуни жеља Његове Светости изказана тога дана у једној ирилици, да се малено здање гимназије новосадске нрошири и удеси према потребама, тс би тада у овој лепој свечаности могло учествовати више света, пошто је за сада због малене дворане већини ускраћено то лепо уживање. После водоосвећења управптељ гимназијски г. Баса Нушибрк поздравиоје Његову Светост и све госте лепим говором у коме .је између осталога, ноздравив Његову Светост, рекао и ово: „Ваша Светости! Допустите, да вас ја, по милости Ваше Светости унравитељ ове гимпазије, у име целе нроФесореке колегије, у име свију ученика наших и у име свију пријатеља сриске школе у опште дакле и ове гимназије с радошћу ноздравим искреном добродошлицом, и да најпонизнијс умолим Вашу Светост, да и од јако будете моћан и искрен нрпјател. овој нашој