Srpski sion

Б р. 4.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 57.

них. Сви ти разлози, које смо у течају овога члаика, у колико је од нотребе било, нагласили, војују одлучно против тога грађанског брака, и доказују, да се дотична законска основа није ни мало, или не довољно, обзирала на хришћанскн карактер Угарске, на њезине вероисповести, на религиозно осведочење и слободу савести њезиних држављана, на морално-друштвене последице, које би неминовно следовале из грађанског брака. А то све значи: да законска оенова није довољно премерила и сам -— државни интерес. Но, специјално се морамо на још један моменат како мотивације законске основе, тако и интереса наше српске правоскавне цркве обазрети. Мотивација законске основе о облигатном грађанском браку, у обрану ове, позива се на то, да је свакоме слободно по извршеном грађанском контракту, венчати се у цркви. Та „иогодност", коју основа тако великодушно још даје религиозном осведочењу и моралном осећању, нити је кадра задовољити то осведочење и осећање, нити онравдати грађански брак. Оно прво смо већ довољно докпзали, а ради овог другог, довољно је, да наведемо само једно место из представке нашег високопреосвештеног Епископата. Ево га. „Код нас је парохијс.ко свештенство, изузимајући ванредне, врло ретке случајеве, брачно, н сваки кандидат мора се ире рукоиоложења венчати. Кад би, дакле, грађански брак за сваког без разлике обавезним законом постао, онда би наш свештенички кандидат, нриморан да се цивилно венча, дошао у опреку са науком своје вере, коју је у нрвом реду он — као будући свештеник — позван у чистоти њеној хранити, и верне у њој настављати, и ио томе дошао би у опреку са својом верском савести — душевним мнром, а с' друге стране не један од свештеничких кандидата, дошао би у искушење, да на суирот законима црквеним о браку и брачним ирепонама, ступи у цивилан брак с таковим женским лицем, са којим ио црквеном закону у брак ступити не би могао, и тиме би се дисквалификовао за свегитеиика, чиме би се и онако недовољан број квалификованих свештеничких кандидата јошт већма умалио, а тиме би црква дошла у онасност, да не располаже са иотребним

бројем свештенства, што би опет по верски и морални живот верних од неизмерно штетних посљедица било, и цркву у њеним основима пољуљало". Осим споменуте дисквалифи^ације, еве друго одноеи ее и на еваког другог члана цркве. А услед тога неизбежно ће бивати грађанских бракова без накнадног венчања у цркви. Јер многи ће склопити грађански брак и потписати контракт његов, а црква му брак благословити не ће моћи, јер ће благослову томе ирепреке бити по црквеним законима у погледу сродствених одношаја и т. д. Па је ли тиме сачуван етичан значај браку, је ли тиме загарантована светиња тајне брака! ... Шта остаје онда цркви? Остаје јој, да се бори иротив тога, да до тога не дође.... Црква, из свију наведених разлога, мора бити против облигатног грађанског брака. Последица и конзеквенција тога је, да мора свима дозвољеним и законитим средствима настојати, да дотична законска основа, која такав брак иредлаже, не ностане законом. Јер „у случајавима кад би се државна власг огрешила о морал, црква има дужност, а и ираво, да дигне глас просведа и да настоји упливисати на државну власт, да одетупи од правда, којим је елучајно пошла", и ако „држанна власт може да прими, тако исто може и да одбије тај утецај цркве и сасвим самостално да ради".* Високопреосвештени наш Енископат је у својој односној нретставци на Његово Величанство и преузвишеног г. министра нредседника, ту своју дужност испунио и тим се нравом и користио, изјавив се одлучно против наумљених црквено-политичких рефорама те и нротив облигатног грађанског брака. Ако би односне законске основе — што не дао никада Бог — ипак иостале законима, разуме се, да им се нокорити мОрамо. А ,.црква би се — и у овом случају — морала задовољити тиме, што је своју дужност извршила и стрпљиво сносити да делује дотични закон, који вре!ђа вечну правду, дотле, док анормално стање у држави траје".** Но да до тог анормалног стања и не дође, порадити дужан је сваки грађанин. А с' об* Лрав. црки. право. Др. Милаш, ст. 624. ** ЈШ.