Srpski sion

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 53.

„лијонско удружење и , чи.ји само фанатичкоудтрамонтани Детонис за ширење вере у оба света" (по 250.000 егземплара) носи годишње 4.—6 милијуна франака. Но зачетди мисијонарскога рада у Китају дониру још у далеко раније доба, него пгго је римска дрква па тај рад, да се коректно изразимо, спала. Агију на то дадоше два млетачка трговца (РоИ), и син једнога од те двојиде, који 1295. изда један знаменит путопис, што је изазвао управ нечувену сензацију. С њима је папа Григорије X. послао и два доминиКанца. На скоро после тога радио је на томе земљишту францишканац Јован Ае МопЏСоггто. Овај задобије за себе и самога великога кана. сазида у Некингу две цркве, крсти до 6000 Монголаца, и иреведе на њихов језик Нсалме и Нови Завет. После њега с'у, са прилично успеха, радили и други; али у једном политичком иреврату год. 1370. угину и сав тај посао, као да га никада и не беше 4 После тога нрвога покушаја мораде проћи још пуна два столећа, док су римокатолици опет могли доћи на помисао, да у Китај шаљу своје мисијонаре. Пи онири беху језуите, који се латише тога мучнога посла са ванредно лукаво смишљене стране. Китајци наиме нрезиру' све, што је туђе.' Језуите, на, челу им чувени МаИћат Кгссг из Анконе, увидеше то, па се пре свега одадоше на изучавање свих знаности китајских, а нарочито математике, физике, астрономије — што КитајцИма неизмерно импонује. Ричи је са тога добио приступа у сам двор царски (1582); шта више, подигну га у сталеж мандарински, а и стајаше китајска артиљерија под његовим нарочитим надзором. Мисијонарски рад отпочео је тиме, што је у своја математско-астрономска предавања уплетао и хришћанско учење. А да би Китајце још и боље привукао, ишао је он чак и тако далеко, 4 Рћ. Н. КлЦћ, СгевоШбМе с1ег -ШввмпвгвЈвеп паоћ Лег Мои^о1еј таћгеш! <Ј. 13. п. 14. ЈаћгћпшЈеНв, -3 Вг1., Ке^епвћиг$; 1860; \-\ г . Ј1еус1, ЗигсПеп ићег сПе Ко1о1пеп с1ег гбт. Ки-оће .ап4ег с1еп Таг1агеп, ИеИвећг. Г. 1ш1опвоће Тћео1оете, 1858, 11.

да је хришћанство прокламирао за усавршење старе вере Конфучијеве; при крштењу тражаше пак од новообраћених само то, да признаду једнога Бога, и да се обвежу само на вршење 10 заповеди Божјих. — Умрво је 1610., али су језуите тада већ по целој царевини посејали хришћанске цркве. 5 Стопама Ричијевим иођоше и његови следбеници, Ас1ат 8сћап, (1622-—1666), низоземски језуита РегсНпап(1 Уег1>1еМ (1671—1688) и друге језуите. И ови штедише све Китајске обичаје, а нарочито њихово велико поштовање према умрлима. Уједно морамо навести и то, да је папа Људевит XIV. год. 1663. основао у Паризу мисијонарску колегију, ко а, је у Китај слала нарочито у математици и астрономији ваљано изучене језуите. И све иђаше напред; али само тек до некле. Јер се на те горостасне успехе језуитске пробуди ривално љубоморство францишканаца, а нарочито доминиканаца, и њихове су тужбе иапи једна другу стизале; особито се окомише на језуитску акомодацијону праксу, на „ хинеске обреде Али ни језуите не сеђаху ту скрштених руку, и разви се и огорчена и гадна борба, и брука, и с једне и с друге стране. Но ми се у те гнусне ствари не ћемо плетати. Наводимо само то, да су папе у целој тој борби, која је трајала скоро пуно једно столеће, стајале на страни доминиканаца, и издавале иротив језуита разне строге одредбе. Само што се језуите на то не хтедоше ни обазирати; они се увек нозиваху на упутства свога „генерала". И тек је Венедикту XIV. пошло за руком, да то њихово упутство сломије. Све се језуите морадоше заклети, да ће избацити све китајске обичаје и обреде (1742 год.). Али је с тиме сахрањен и са,в њихов успех, и уједно ни други римски мисијонарски покушаји не могу од тога доба да дигну у Китају главе. 6 6 К. 6114г IаГ1", ОезећмМе Дев оћшевкоћеп Кејсћез, 81и11§аг4, 1847. в Вагоп Неш-јоп, АПдешеше СгезсћЈсМе <1ог ка!ћо1. Мјзвјоп, аи8 |1. Ргапгбзјбоћеи у. ТОМтапп, .3 Вс1е, 8оћа1Тћаивеп, 1846 Д'.; 11. Наћп, безсћк-ћке Д. ка1ћо1. М1881011, 5 Вс1е, Кб1п, 1857 И'.; Оћ. II. Ка1каг, СгевсМсћГе с1. гбш. ка!ћ. №881011, аив с1. ВаиЈзоћоп V. А. М1ећв1ввп, ЕгЈапдоп, 186,7, ће се).