Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 77

дедовске вере; а кад се лииш ове, имаће ко да му даде другу; за љеговим атеизмо.м доћи ће назаренство, а за иазаренством римо-катодиштво. Он је најнренреденији верско-подитички пропагандиста занадних ножуда у Србијн, — .језуита да му равна нема. Ето, деценијама агитује као бесомучан речју п иисмом; наарпвио се лудим, аа коМотно руши и разорава. све, што је једном нчроду најсветије... Менп је нознато, да се он обратио Риму још аре, него што је свукпо прхимандритско оделп.. . " Колико ли папиних, но томе, мпсијонара има и код пас! И нлаћених и ненлаћених. ., Међу носледње бројимо оне, који не размигаљавају о носледидама својих насртаја на јерархију, и носледицама — модерног диберализма. == — (Дивљаштво римских #ратрова у витлејемоком храму) ма и накнадно, треба да унознаду и нагаи читаоци. За то саопгатавамо донис о томе из Јафе, штампан у „ Гласу Црногорца", у којем се казује ово: „Овамо се догодио рђав случај, за којп сте и ви можда чули по листовима, али ко зна како се онггсује, па хоћу да вач јавпм како је у истини било. Једаи путеводитељ, који прати руске поклонике из Јафе у света места, и служи у руском палсстинском благотворном општеству у .Терусалиму, по ижену Нико Ђурггћ ггз Грбља, 14. окт. 1893. крене из Јерусалима за у Витлејем са два руска госггодииа. Кад дођу у Витлејемску цркву, сиђу на мјесто, ђе се наиг Спаситељ родио, и ту кано Руси ггобожни иочну се Богу молитгг. Но ево тн сад ггесреће; у нсто вријеме дођу католички калуђери с некаквијем молбешјем, и чим ступе на врата од ггенгтере, почну да вггчу на каваза и на Русе увредљивијем ријечима, да морају одмах »н иепгтере изићи. Један је Рус био сврггшо а други почео да метанигае, гг реку своме путеводитељу или кавазу. да ггм рече ио италијанскн, да ће одмах ггзаћгг. И каваз изиђе к њима, молећи их гг говорећи, да ће сад одмах Руси да ггзггђу. А они разјарени цочну на њега из малијех револвера пуцати, али га не довати гггг једно зрно; у исти мах метну на њега руке, ухвате га двојица за руке а трећи га ударгг једнијем великијем кључем по глави. тако да остане крвљу обливен. У томе се стаде мучити, да довати револвер иза ггаса, и у томе отимању револвер нукне за иасом. Тада се они збуне, и он им се отме из руку; у том магновењу извади револвер и ггспали га најпрггје на онога, гато га је кључем ударио, и саспе му га у ггрси, на почне друге да гађа, гг сад су два мртва а један рањен. Одмах дође војска турска и ухватп га. Кад је то чуо руски консуо, тражио је,

да му га ггредаду, али му га ггијесу шћелгг дати, јер је био аустријски подаНик, и тако га одведу у Јерусалим, и исту ноћ узме га аустријски консуо. Испити се чине а католици су се узмутили; тражили су га да га убију. Још се не'зна гато ће иг њпм битн. Чујс се, да ће га ггослати у Тријешће, да га суде." — Коментар је излишан. — (Исељавање у Америку.) У г. 1898. иселило се ггз Еврогге у Америку 475.649 дуига, од којих иада на Аустро-Угарску 64.227, на Немачку 87.091, а на Италију 67.302 дупге. Ирема исељавању у г. 1892. ггселило се у Америку из Евроие у нрошлој годигги 55.119 дугиа мање,. него уг. 1892. — А кад ће нрестати? =

Ч И Т V Љ А. — (| Јереј Прокопије МиладиновиБ) иарох у ВоУнгти и пародпи добротвор, ггрееелио се у вечиост 4. јануара 1894. у 78-ој годигги етарости своје. Родио се у Даљу 5. јула 1816. године од сиромагшгггх родитеља. Отац му је бгго ћурчија, Основне пгколе свргггио је у своме родном месту, у Даљу. Гггмназију је изучио у Ср. Карловцима, а фгглософију у Сегедииу. У Сегедину бгго је врло одличагг ђак. тако, да је између 140 философа био 14-тж. Ту му је ирви друг био нокојни Др. Јован Суботић, који је, из љубави ггрема њему, и песму му спевао, коју је до смрти на изуст знао. Пре 18 година ишао је у Сегедин, да се састане са својим нрофесором, који је још онда живио. Ио свргаеној философији оде у богословију у Ср. Карловце, коју је са врло добрггм успехом свргаио. Чегггће је сггомињао своје професоре на богословији, а ггрофесори су му били: блажене успомене епископ Арсеније Стојковић и покојнгг патријарх Прокопије Ивачковић. У сласт је волео пргггговедати, како је он ггамолио блажене успомене патријарха Ирокоиија, да у монаштву узме његово име: Прокогшје. После свршене богословије, две године није се рукоположио, већ је био настојником на Камендину. Тамо га је одвео покојни Младен Чарнојевић. с којггм је као с братом врло лепо живгго. За тим је рукоположен у Пакрацу за ђакона, те је по томе као ђакон и учитељ служио у свом родном месту пуних 6 година. Вио је вегит црквени појац; а ггри томе врло леп глас преноручио га је за нароха Боботског. На последњој страни свога Требника власторучно написао је: ,.1ереи ПрокогГж /Инладиновичк р8К0Г10/10ЖСНХ К'А СКф(НИК4 на паро\-'1к> еоеотск 8| о 9»ги> Оепте /икрта /гкта 1850