Srpski sion

Б р . 5.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 71

бракова, тако и ван брака, а тако исто и нри лрелазу из једне у другу хридгћанску веру. I. 7 Хрватској и Славонији. §. 140. грађанског законика гласи: „Закони нолитички ртановљују, у којој вери има се одгојивати дете оиих родитеља, који нису једне вере, и у којим годинама има дете право нрећи у веру, различиту од оне у којој је било одгојено". Дај да видимо, какви су данас важећи у Хрватској и Славонији нолитички закони у том ногледу. По „ толерант-иатенту и цара Јосифа II. од 2. (13.) октобра 1781 г. и XXVI. законском чланку угарског сабора од 1791 г., ако је законити отац римокатолик, а мати некатоличкиња, то се сва деца (и мушка и женска), рођена у браку, морајг/ крстити и васиитати у римокатоличкој вери. Ако.је законити отац некатолик, а мати римокатоличкиља, то се сва мушка, деца, ро|ена у браку, моту крстити и васпитати у некатоличкој (очиној) вери, а сва женска моР а ЈУ У римокатоличкој (материној). Некатоличком сунругу слободно је, да пре венчања, на писмено пред два сведока потпише и да од себе римокатоличком жупнику уверење ил изјаву, да ће сву децу (и мушку и женску), рођену у браку, дати крстити и васпитати у римокатоличкој вери. Таку изјаву може дати и иосле венчања, нре ил кад му се роди извесно мушко дете, за сву, ил само за једно мушко дете, и така изјава има се ириложити протоколу венчаних. Који некатолик једном да од себе таку изјаву, тај после од ње нв може одустати никако, и докле му је год супруга римокатоличкиња, мора допустити, да му се и мушка деца крсте и васпитају у римокатоличкој вери. Једини је изузетак, ако није таку изјаву дао нре венчања, већ после и то само за једно извесно (мушко) дете. У погледу таких изјава написао је г. Ј. СвирчевиЛ , у 12. бр. „ Гласника бискупије ђаковачке" за 1892. г. чланак, под насловом: „ Постуиак ари мшовитој женидби", за који треба да сазнаду и наши свећеници, те према н>ему да поучавају своје парохијане, који су накани узети римокатоличкињу за супругу, да се чувају, да не дају од сепе ника'гве пз-

јаве, односно да не склаиају онакове уговоре, о којима се говори у исгом чланку. У исгом чланку рекло се и ово : „ — — — када буде (жупник) видио, да је свако одговарање без успеха, пристати ће на (мешовиту) женидбу, ако буду заручници склоиили међу собом писмени утовор. Велимо „уговор а не „ реверз ", јербо се носледња реч, као по некатоличку странку одиозна, не сме употребљавати. (Види дијецезанску окружницу бр. 253. од 1870. г.)" „У томе уговору заручници се обвезују и обричу: да ће сву децу обојет пола у цркви католичкој дати крстити и у истој вери ,одгајати". „Ваља пако при том изрично сноменути, да је овај уговор само онда потребан, ако је, као што је у случају и наглашено, заручнин некатолик. Јер ако је заручник католик, а заручница некатоличкина, онда нити је какав уговор, нити обећање об одгоју нужно, јер се у овом случају морају и онако сва деца крстити и одгајати у католичкој цркви, као што то прописује зак. чл. XXVI. од 1791. г. и превиша решидба од 25. марта 1844. г. Ови пак нрониси вреде за Хрватску и Славони у и данас". „Уговор је дакле нуждан само код заручника некатолика, а он је као што рекосмо, барем код нас, и довољан, јер и графански закони ваљаност његову признају, а цивилна обласг је дужна пазити, да се уговор и врши. Сведочи то: превиша решидба од 9. липња 1842. г. и аустријски грађански закон у §. §. 140, 861, 864,'849, 873 и 878., где је говор и о иотодбама у оиште." „Уговор се саставља по нрилици овако: 50 нов. биљег Потписани Н. Н. заручник и Н. Н. заручница, овим се свечано међусобно обвезујемо, да ћемо сву нашу децу без разлике пола, којом Бог нашу женидбу благоизволио буде, у католичкој цркви крстити дати и у католичкој вери одгајати. У Н. — — Н. Н. заручник Н. Н. заруЧница Н. Н. сведок Н. 11. сведок Видио Н. Н. жупник.