Srpski sion

Стр. 82.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 6.

ска се упућује,) да се за тачно извршење ове синодалне наредбе ттостарати изволи (не пропуети).

Из- седнице српског православног архијерејског синода, држане у Карловцлма 22. октобра (3. новембра) 1893. год. Георгије с. р. Патријарх.

А(1 М. 435 ох 1891, 434 и 459 ех 1892.

Син. 14. ех 1898.

ОКРУЖНИЦА

ерпског прав. ев. архијерејеког Синода у Карловцима свима епархијским конеисторијама о камилавкама за еветовно свештенетво.

Одлуком срп. прав. архијерејског синода од данашњега (потписанога) дана и нод горњим бро.јем дата је дозвола и благослов, да мирско свешгенство у целој срп. прав. митрополији карловачкој место досадањих капа носи

каае у облику јеромонашких камплавака од отворено алаве чоје или кадиве. Ш седнице срп. прав. архијерејског синода, држане у Карловцима 21. октобра (2. нов.) 1893 године. Георгије с. р. Патријарх.

НАРЕДБА

кр. хрв. елав. далмат. земаљске владе, одела за богоштовје и наставу и одела за унутарње послове од 3. (15.) децембра 1893 бр. 8940, којом се одређује једноличан поетупак еа еектом назарена и баптиста у Краљевинама Хрватекој и Славонији.

Да с,е у будуће по свој земљи једиако ноетупа са сљедбеницима верске секте „назарена", зване још и сектом „сљедбеника Исуекрстове вере", „нововерника" или „Иванове браће" и сличне им секте „баптиста" или .крштених кршћана' 1 с којима до сада не бијаше могућ истоветан поступак ради протусловних наредаба, које у том обзиру постојаху у бившем крајишком и бившем грађанском нодручју ових краљевина, установљује се следеће: §. 1. Секта назарена и секта баптиста нису законом нризнате вероисповести. §. 2. Сљедбеници секте назарена и секте батиста не смију се силити иа извршивања верскнх чииа које закоиом аризнате вероисаовести. §. 3. Гледе састајања назарена у скупштине ваља упоравити закон од 14. јануара 1875 о праву сакупљати се. §. 4. Брак, склоиљен по науци назарена или по науци баптиста, нравно је неваљан, а деца из таковога брака незаконита су. Код особа прешлих на једну или другу од ових секта иза склоиљенога брака, нросуђује се исти и све из њега извируће посљедице ио законима, који гледе склаиљања брака ностоје за

припаднике оне вероисповести, којој су супрузи за време склопљенога брака припадали. §. 5. Кр. котарске области (градска ноглаварства) имаду за сљедбенике наноменутнх секата во^ити заниснике рођених, преминулих и брачних савеза по образцима А. Б. и В. Тим убиљежењем не добивају брачни савези какав легални карактер, већ бива то убиљежење само из ћудоредно-редарствених обзира. §. 6. При сваком упису у ове записнике (§. 5. алинеја прва) имаду бити присутна два сведока, који ће своју присутност потврдити потписима у записнику. §. 7. Да се ови заиисници узмогу тачно водити, имаду сљедбеници више споменутих секата сваки случај порода, смрти и брачнога савеза безодвлачно иријавити гшд инаком претњом редарсТвеио-казиенога ноступка по цес. наредби од 20. априла 1854, односно по окружници глав. заповеднигптва као крајишке земаљске управие области у Загребу од 16. септембра 1873 бр. 8121 унут. §. 8. Од запиеника рођених и преминулих имаде се по један ирепис у сврху уписа у матицу доставити матичном уреду оне закоиом иризнате вероисповести, којој дотична особа за-