Srpski sion

Бр. 6.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 85.

За то им са срда на срце мећемо одушевљење, мстрајност и сваки прегор у тој узвишеној и светој акостолској служби, мисији и ревновању за свето нам православље и мило Ориство; а од Господа Исуса Христа, који је обећао цркви својој увек с' њоме бити и побеђивати; и од св. Духа, који је увек у помоћи био апостолима истине Христове, —молимо и молићемо увек, браћо, да вае оснаже и окрене силом и снагом, која у истини божјој увек побеђује. Но учинићемо и ово. Са разлога, јер нримању и ширењу назаренства у народу нашем нису, до данас, још испитани и проучени узроци и мотиви, а ко.је би испитати и проучити неопходно било, иа да се исти одстранити могу; са разлога, јер, до данас, још нису иснитана и проучена, а још мање набављена и сиремљена средства, којима би се иротив на-

заренства успешно на свима лишуама његовог ширења деловати могло, а која сиремити што пре треба,; са разлога, јер то све учинити не може иојединац, нити нојединци, без непосредне међусобне измене мисли и без заједничког споразумног збора, договора и рада ; са разлога, јер је одлучна и прека потреба, да се све то учини: наше је мишљење, да би требало сазвати једну, што већу, анкету, којој би то задатак био, па да се против назаренства отпочне систематски и одлучно радити. А као што ће се, ако Бог да, скорим и св. архијерејски синод наш наћи на окуиу, то би и сазив предложене апкете могао и требао у то време пасти, јер саветовањима те анкете најпотребнији је савет и помоћ високопреосвештеног Епископата. Иницијатива принада Његовој Светости. Јерем(Л.

0 вереком ваепитању деце, рођене у мешовитим браковима, и ван брака, и о верском прелазу из једне у другу веру, у Ауетро-Угарекој. Напиоао И?37-ва,ралЈ;. (Наставак.) писмено обећање, да ће сву децу (и мушку и женску) дати крстити и васпитати у некатоличкој вери, некатоличком свећенику, то не би имало никакве важности, иочем се по поменутом „ толерант-иатенту" од 1781. г., у том случају морају сва деца (и мушка и женска) крстити и васпитати у римокатоличкој (очиној) вери. По дворском декрету од 2. маја (21. априла) 1788. и интимату од 18. (30.) августа 1808., рођена деца од римокатоличких родитеља, морају се васпитати и на даље у римокатоличкој вери, све ако им доцније родитељи (и то било и отац и мати, било само отацили само мати) пређу у некатоличку веру. Рођена пак деца у том случају, по нрелазу родитеља, могу се крстити и васпитати у некатоличкој вери, и то, ако су и отац и мати нрешли, сва (и мушка и женска), а ако је само отац, а мати остала римокатоличкиња, само

ако има и данас римокатоличких жупника у Хрватској и Славонији, који безусловно захтевају, да мешовите бракове они благослове, нека је овде знано оној браћи свећеницима, који не знају, да по наредби нане Гргура XVI. од 18. (30.) априла 1841. г., могу и некатолички свећеници благословити мешовите бракове. Тако исто смеју некатолички свећеници и иснит обављати код мешовитих бракова. По трикратном оглашењу код мешовитих бракова. и у цркви жениховој и невестиној, дужан је римокатолички жупник издати било своје вере жениху ил невести, известије о учињеном испиту и у њему назначити, да л' има какве друге нреноне, сем разлике у вери, и на основу тог известија може некатолички свећеник брак мешовит благословити. По царском интимату од 10. (21.) августа 1799. г., 14. (26.) јула 1808. г. и 8. (20.) фебруара 1821., све кад би у мешовитом браку, римокатолнчки супруг дао од себе и на

мушка. Ако је иак само мати нрешла, а отац остао римокатолик, морају се сва (и мушка и