Srpski sion
С ТР . 172.
опасности те нрете. Оне нзазнвају увиђавност, разбор и мудрост; консолидацију разривених и болесних одношаја, те нрегалачки, стваран и реалан рад. И жи стојимо данас нред таквом опасности, те изгледа, као да смо се и ми пред том опасности стишали, да нам је она отворила очи; да смо се један другоме приближшги као свој к своме, као што је сасвиж природно у оиштој опасности. Ако нас бура, која се данас завитлала, сретно лимоиђе, не затварајмо опет очи, не настављајмо међусобни рат, него и онда са отвореним очима, са разбуђеном увиђавности, прегнимо, преко савладаних страсти, а са врлинада истинитог родољубља, нротив друге онасности, која већ није тако далеко, као што беше пре 25 година; која се, подривајући нас толико време, нриближила већ близу и самом би^у нашем, народно-црквеном. На очиглед опасности од односних рефорама, пред којом још за сад стојимо, и у сложном отклавању те опасности, окупајмо се у разбору од разних страсти наших, очеличимо се за слджан рад, и такви онда спремимо ое, да што нре пристушшо послу и раду, који од нас захтева очајио и народ и црква; да што пре узмогнемо повратити мир и ред својој народно-црквеној кући — нашој автономији; јер неуређени одношаји у њој, нежир и трзавице, несигурност и неспокојство — то је још љући непријатељ наш, још грознија опасност животу и бићу наж народно-црквеном и од самих наумљених рефоража. А и то је већ наш — Нашћа1 ап(;е роПа8. Је ли жогуће уређење наше автономије? По неко хоће већ у то и да посумња с обзиром на рад ирошлих наших сабора за носледњих 15 година. Ми не сумњамо. Могућеје. Како? 0 томе ћемо на скоро говорити. А за сад сажо велимо, да би сумња у уређење наше автоножије значила сумњу у опстанак нашег народно-црквеног автоножног живота, а А а ј е уређење наше автономије очајни веЛ захтев нашег биЛа народно-црквеног. —р— (Представка српског народно-црквеног сабора) којом се овај обратио на сабор краљевипа Хрватске, Славоније и Далмацџје, са молбом, да се тамошњи школски закон од 31. листопада 1888. подвргне сходној ревизији, претресана је у ЕХХЈ. седници истог сабора, дана 23. фебруара (7. жарта) о. г., и у ногледу исте донесен је, ио усвојеном исиравку, којег је поднео сабору посланик Стеван В. ЛотговиЛ, овај закључак: „Уступа се кр. земаљској влади: да у овој иредставци изложене наводе, у колико су оправдани, уважи код своједобне ревизије закона од. 31.
листоиада 1888. о уређењу пучке наставе и образовања пучких учитеља у краљевипах Хрватској и СлавОнији." Представка нашег сабора штампанаје у 22. бр. „Срн. Сиона" од год. 1893., стр. 841. Казаћемо своје мишљење и о њој и о одлуци троједничког сабора. = — (Исправак на говор г. др. Ивана Влахови&а), којег је држао на ст.-бечејском окружном збору, дана 26. фебруара о. г. Поштовани говорник рекао је, да саборски одбор није подигао свој глас против црквено-политичких рефорама. Уверени смо, да то није речено та1а П с! е, и за то ту омашку иснрављамо само тиме, да је и еаборски одбор нодигао свој одлучни глас против упитних рефорама из седнице своје, држане 12. (24.) јуна 1893., н то најнонизнијом иредставком, поднесеном Његовом царском и аност. краљевском Величанству, и представкож, ноднесеном преузв. г. мниистру-председнику. Те представке су штампане у 30. броју овога листа од прошле године. А да су тако мало познате у нашеж народу, жожемо захвалити нашој журналистицп, која их није за потребно сжатрала прештажпати, и с њижа упознати наш народ н своје читаоце, а који постунак, ваљада, и опа сажа не сматра нрежа општеж интересу — оправданим. = — (Прираст душа у Срп. Неузини.) Из Сри. Неузине добили смо од иароха Јована Летанека ове податке за вреже од год. 1882. до 1893.
а> М 0
Годило
се
У м р Л 0
о ч ев
о о н 13
о о ч
м о Рч
V К Ф а) о И
в ч 2 о
1 *
муш
жен
свега
муш.
жен.
свега
И ОЈ м
3 *
1882
36
38
74
31
36
66
9
8
1883
36
43
79
25
21
46
19
33
—
1884
38
27
66
40
33
73
17
—
8
1886
40
35
75
29
31
60
16
15
—
1886
32
39
71
41
37
78
14
—
7
1887
48
37
85
19
34
53
17
32
—
1888
33
44
77
26
32
57
23
20
—
1889
33
33
66
32
23
55
9
11
—
1890
34
26
60
47
38
85
14
—
25
18Р1
32
44
76
31
44
75
11
1
—
1892
26
63
79
28
50
78
15
1
—
1893
43
31
74
38
46
84
9
Т
10 50
Према томе, за последњих 12 година у Сри. Неузини је прираст, рођајем, у своти од 71 душе. Почетак Назаренске секте ночиње са год. 1883. а има свега 2 Назарена. Примедба: Године 1890. владале су црне богиње, а године 1893. вратобоља. — (Г. Тихомир Остоји!) ирофесор сржке велике гимназије новосадске, подожио је ових дана