Srpski sion

±>Р. и.

АУУО.

Одговор 15. „И опрости нам дугове наше, као што и ми ираштамо својим дужиицима". Овим прошељем молимо, да нам опрости својом благодаћу све грехе, као што и ми праштамо свима. који иас вређају. Пишање 16. Еоје је шесто прошење? Одговор 16. „И не уведи нас у напаст". Овим прошењем молнмо да иас сам Бог чува и брани, да нас сатана, свет, или наше тело не наведе на. грех и одведе од истините вере аиостасији, очајању и разним гресима. Пишање 17. Које јо седмо прошеље? Одговор 17. „Но избави нас од зла". Овим прошењем молимо, да нас наш Отад небески

избави од свих зала и опасности по душу и тело. Пишање 18. Шта разумеш под речју „зло"? Одговор 18. Под речју „зло". овде се разуме све, што год је по човека рђаво и опасно, као: грех, ђаво и т. д. Пгтвње 19. Како се завршује ова молитва? ОдговојЈ 19. „Јер је твоје царство и сила и слава на векове. Амин". Пишање 20. Шта, значи „Амин" ? Одговор 20. Амин значи исто што и: тако, за извесно, заиста, у ствари, несумњиво, ово нека се догоди и нека буде. (Свршиђе ое)

ПРОПОВЕД НА СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА. Говорио А. Т. парох у П. „Еозкшлитса пракедникх Господ'к и »ј -поваггх на

НЕГО . ешку борбу, богољубазни хришћани, имахмо ми да издржимо у овом земном животу, да по истеку његовом узмогнемо удостојити се највеће милости Божје — Његова рајска насеља. Много треба труда и подвига, да човек савлада све препоне и неприлике, које стоје на путу остварењу његова савршенства; много пожртвовања и самоодрицања изискује се, па да будемо кадри статн пред свето лице најправеднијега судије и чути радосну реч: „влагТи рлке и к'кр!ши . . . вниди вх радостк Господа твога". —Али ни један прави хришћанин не треба, не сме, да малакше под иритиском каквих му драго џрепрека и невоља, већ сваки треба да са богоугодном готовошћу и истрајношћу савлађује исте, да побеђује страсти, да тежи и ради на своме усавршавању у добру, имајући у том погледу као узор: живот, дела и науку самог Христа Снаситеља, као и осталих Божјих св. угодника и угодница. На том дакле путу, на путу ностизавања највећег добра свога, са уздањем у безграничну милост Божју, нека нам као упутство и побуда послуже и горе наведене истините и значајне речи: ,,возвесмитсА праведникх Господ-к и уповаетх на него", које нас истински теше у патњама и бедама, што нас од времена на време

сналазе у вртлогу овог врсменитог живота; опомињу нас и ободравају, да не клонемо под големим притиском земаљских брига; дижу нас, наша срца и мисли наше из ове . долине плачевне" у надземаљске, небесне и рајске висине, где иас очекује вечна. награда Божја за праведна наша дела, која смо овде на земљи починили. Речи ове, љ. хр., садрже лепу науку за све људе, јер нас упућују, како треба да удесимо живот наш, па да стечемо милост Божју; као кажипут, који нас води вечном блаженству, служе пам најбољим доказом, да све ово_, што је око нас, што видимо и што имамо, да све то само Божјом вољом постоји и да ми сви у ту Његову св. вољу треба да се уздамо; казују нам најјасније, да не треба сву бригу само земаљском ашвоту обратити и само за овим временим и пролазним насладама тежити, јер „земаљско је за малено царство"; уче нас, да нас никаква беда и невоља, туга и жалост у овом животу не сме нас довести до очајања и клонулости, као што богатство и ејај овог света не треба да нас од Бога отуђи, већ вазда нека нам је на уму: „да се праведник само у Господу весели и нада на њега", а иаграду за то исказао је сам Христос Сцаситељ речима: ,,Рад8и г гес/?\ и вшлитесА гаки> лшдд ваша лшогд на некеск\"А." Да, љубазни, ко се у Господу весели, ко се нада на Његову безмерпу милост, ко верује у Његову неограничену љубав, тај не иропада, не