Srpski sion

Стр. 314.

„СРПСК И СИО Н."

Б р . 20.

општа начела, — не приводимо их просто зато, 1пто штедимо репутацију нашега нисца. Кад не би под тим делом било нотписано иотпупо име нашега писца, то би ми за сигурно држали, да јој је автор ма какав умно покварени анархиста, који, насркавши се отпптих Фраза из анархи стичких пасквила, с неуморном „убеђепошћу" у непогрешивост, излаже их за поуку „ноквареним" људима. Нека нам опросте ноштоватељи и поклоници гроФа Толстоја, но ми не можемо а да не кажемо, да то последње његово дело производи упечатак нотпуне умне слабости. На и у његовим очигледним примерима, којима се автор стара да потврди своја теоретичка начсла, нема оне Финоће и красоте у сликама, на које смо ми павикли у његовим бољим белетристичким производима, — но место њих видимо иеку вештачку смесу насилно иодвржених иод теорију ®аката и сувопариу игру с опггроумним антитезама. Све би то пристало каквом дивљаку, који сс у

Б Е Л Е Ш Е Е. — (Његово Високопреоевештенство Епископ Бачки Герман Опачић) приспеће данас у недељу 15. (27.) маја о. г. у 5 сахата после подие у своју резидеинију у Нови Сад. За свечаии улазак новог Епископа чине се велике ирипреме, по којима се може судити, да ће дочек бити величајап. 0 тој свечаности донећемо опнЈирнији изветтај у броју што долази. А сада нри уласку иашег Дијецезапа у своју епархију кличемо му из свега срца: Добро нам дошао мили Владико иаш! — (Радња епарх, власти у Новом Саду.) I. Админ. Одбор бачки држао је 5. (17.) маја 1894. своју седницу, последњу под председништвом 1Бегове Светости Патријарха Гергија. Вележник Георгије Видицки реферисао је следеће важније предиете: Прочитан је допис Његове Светости о посвећењу високопречасног господина Германа ОиачиИа, архимандрита сеиђурађског. за епископа бачког; о чему су извештене све подручне цркв. онштине. —

енглеским иовинама труди на попришту обмањивања енглеске публике описивањем идеалних задаћа нихилизма, но никако то не звучи лепо из уста таквог поштованог писца, какав је гроФ Л. Толетој. Ето шта значи одвише се иоуздано ослонити -на свој сопствени разум у предмету тумачења основних начела религиозно -Филосо®скога погледа на свет. Лични разум, који је немоћан да разуме та начела, а који се при том горди својим субјективним мишљењем, довео га је до оне бездне неразумнога сектанства, у којој је већ и раније ногинуло толико и толико умова, који су се много у се поуздавали. Ту се у нуној снази показала истина, да у питањима религије ни из далека није довољан један индивидуалан разум, него је нуждан и разум колективни, мишљење цркве и вере, и само се у равнотежи вере и разума закључује гаранција истинске философиј' е. (Наставиће ое.)

* —<Прочитан је отпис вис. сл. саборског одбора, којим одбија молбу цркв. општине мартоношке у погледу промене једног дела парох. сесије са једним делом залишне сесије. — Прочитан је отпис вис. сл. саборског одбора у ногледу прикунљања саборских трошкова, и дат је цркв. општинама носледњи рок за уплату до 1. августа 1894. — Одобрен је прорачун цркв. општине ст. паланачке за градњу ограде око црквене порте. — Одобрен је куп једног ланца аемље у Вилову. — Одобрен је избор Стевана Жекића за потпредседника цркв. општине у Ст. Бечеју. — Одобрен је избор V 8 скупштинара у Кули. Одобрена је организација цркв. онштнне у Ади. Цркв. онштине Кисач, Пирош, Вилово, Десп. Ст. Иван, Рац-Милетић, Станишић, Шандор, Врестовац и Ст. Шове препоручене су ради државне ирипомоћи министарству. — Узети су на знање записници неких цркв. општина о раду њиховом. — Упућена је цркв. општина новоеадска, да полицу о асекурацији од мађ. фрапц. осигуравајућег друштва прими. — Усљед снроведене истраге разрешеи је од даље дужности нредседник цркв. општине сг. футошке Ст. И. и дотле, док конз. фишкал не поднесе своје мњење на истражне списе. — Усљед спроведене