Srpski sion

С тр . 324.

„СРПСКИ СИОН."

како за здравље и духовно спасеније свију Бас поједииих, тако и за онште добро наше, добро цркве и народа, да би Господ Бог силном десницом својом то умножио и утврдио на част православнога крста

иашег, а на славу пресвете Тројице, којој иод закриље нрипадам ја заједно са својом милом Епархијом сада и у будуће и кроз све дапе нашег заједпичкога живота и века, Амин!

п р&шдроотб прооти.

књизи „ Лгтургика или наука о богослужењу православне цркве за школску младеж израдио Никола Гр. Живковић, свештеник и професор на кр. вел. реалној гимназији у Раковцу. У Загребу" стоји па стр. 31. ово: „Прије него ће свештеници на царске двери ући у олтар, рекне ђакон узвишеним гласом : шремудросш! прости! Тим нас ријечима. ономиње, да просшо, т. ј. мирно и с нажњом саслушамо пјесму, која је узвишена садржаја и нуна премудрости". Тако и на стр. 52. 53. вели писац ове књиге овако: „Прије него што улази у олтар, застане свештеник (или ђакон) пред царским дверима, и подижући у вис јеванђеље узвишеним гласом рекне: иремудросш! ироши! а тијем ријечима иозивље вијерне (ваљда вјерне), да иогледају на узвишено јеванђеље, у кољ је иремудрост божја изложена и да му се ирости т. ј. чистим срцем поклоне као самом Христу": Ја ћу гледати да покажем да ово тумачење није добро и да овдје оно прости не значи „иросшо мирно и с иажњом" или као што се на другом мјесту каже „тросши т. ј. чистим срцем". Кад се што тумачи прије свега је потребно реченицу пренијети на српски тако да потнуно одговара ономе, са којега је језика преведена. Па кад се вјерно и нотпуно преведе, онда је тијем већ скоро и протумачено шта се хтјело рећи том и том реченицом. Морам признати да и сам нијесам на први ноглед разумио те реченице (ирмКдростн, прости), док се нијесам упознао са матицом грчком, из које се тек може право и као што треба видјети шта се хоће да каже овом крњом реченицом или бол,е да речем овијем крњим реченицама пр«/и8дростн, прости, јер у старословенском, а тако исто и у црквенословенском језику адјектив простх има више значења. Тако је Миклоши!, нашао по споменицима да та ријеч има седам значења,. Лрво значи ех1 :епзи8, рготјкзиз; 2.) зјтр1ех:

дцн к8детх ТКОЈ ®ко просто, КСЈ Т 'клО ТВОЈ ск^ктио кбдета. (Мат. 6, 22.) 3.) уШз: \и 1 ккх проста. 4.) 8шр1ех, гисПз: простн пракол1н, простх Л10ДННХ. 5.) Пђег: простх отж ококх. 6.) јпнопо: простн отн злклетига. 7.) гес1из: СТДКН II <1 ногоу простн. НрОСТН на НОГЛ)(Н СКОИ^Х стоне. Које ћемо од овијех значења узети, како Ћемо дакле превести крње реченпце пре/м8дростн, нрости, то не можемо никад из те словенске реченице докучити, док не завиримо у грчку матицу и не видимо шта значи ово словенско иростх у грчкоме. У матици гласи прел^дростн, прости зоерса: бр^ос илн стосрса. брг)-ос или аосрса брв-ос. С.товенски је нреведено но реченици аосрса. бр9'ос ц тако баш те реченице у грчким служабницима ХШ., XIV., XV. вијека као што се види из „ДТат«рТалн1 дла исторТи чиносл-к* доклн Т а лТтбргТи скатлго Гоанна Зллтоустаго Н. Красноселнп,(ка. Казанн. 1889." Ја имам служабник грчки од год. 1778., у којем то мјесто гласи зосрса бр9-ос. Било овако или онако, излази смисао онет један те исти. Шта значи грчки брО-бг? Кад отворимо грчки рјечник, наћи ћемо да значи: §;егас1е 1п (ЗЈе Нбће, аиГгесћ!, аиГ§епс!)1е1. То му је главно и једино значење, иремда се то значење може узети и у иренесеном смислу: гесћ1, псћ%, ^аћг, као: бр^ббо^о?, које је иогрјешно преведено на, словенски ријечју пракослакннх мјесто пракок-крннх, јер §6^а у ријечи бр^ббоЕо? не значи слава него вјера, на нама је ипак та ријеч, ма да је погрјешна најмилије и на.јдраже благо на овом свијету уз име српско. 'Ор&о? дакле значи уараво, дуике, па онда мора значити и словенско простх у овом случају цираво, дуике. Узмимо ирво

аосрса. ор

9'бс.

чему одговара иотиуно словенско

прел|8дростн, простн. То су двије крње реченице, у којима су изоставл>ени предикати, као што то бива у брзом говору у крњим реченицама и у српском н. н. добар дан. Дакле пре/и$дростн, прости треба допунити глаголом