Srpski sion

С тр . 346.

,СРИСКИ СИОН."

Б р . 22.

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. Православна литургија на немачком језику. часија, моли^ве иред причешЛем . и чин архије-

ротојереј А. II. Маљцев, настојатељ православне дркве руског посланства у Берлину, давно је својим литургичким радњама на немачком језику обратио на себе пажњу у западној богословској литератури. Пре кратког времена издао је исти прота опет једно дело те врсте на немачком језику, и то под овим натписом: „Ше БИпг^Геп с1ег ог!;ћо(1ох-ка1;ћоПвсћеп К1гсће (1ев Мог^еп1ап<1е8 пп1ег Негиск81сћпо'ип§- (1ев ћ18сћбШсћеп Кћлш, пећб!; етег уег§'1е1сћепс1е11 Ве1гасћ(лт§' с1ег ћаир^асћИсћзЂеп нћп^еп 1лШг^1еп Лев Огхеп^б ил4 Осс1(1еп1;8, уоп А. МаИгем', ВегИп, 1894. (Срнски: Литургије источне православне цркве, с обзиром на чин архијерејске службе, заједно са упоредним -посматрањем осталих најглавнијих литургија на истоку и западу, од А. Маљцева.) Желећи да угоди живој потреби православних Немаца, који снадају у његову паству, прота Маљцев издао ј е пре три године немачки превод трију тгравоелавних литургија с паралелним словенским тексто.и. То издање предусрели су с благодарношћу православни који не знају рускога језика (а таквих има доста у Германији, а нарочито у Потсдаму, где живе иотомци руске војничке колоније), а занадна богословска књижевност примила га је са особитим интересом. Но то издање расиродано је за кратко време, те је било нужно да се обнови. Лативши се посла око приређења новог издања, прота Маљцев тако је преиначио свој ирвобитни илан, да тај носао није већ више изгледао као друго издање, но као нова књига са много већим обимом него она од 1890 године. Као што јавља берлински дописник иетроградског „Новог Времена", нова књига. проте Мал^цева разликује се од старе тиме, што су у њој преведени још и: ирви и девети час, међуПо руском.

~ с

рејског свршавања литургије. Нарочито је занимљив нови додатак на крају књиге: оиширни уиоредни иреглед литургија на истоку и заиаду. Уноређујући седам основних литургијских типова (јерусалимско-антиохијскоцариградски, александријски, картагински, месоиотамски, милански, римски и галиканско-мозарабски) писац, који располаже великом богословском ученошћу, служио се свуда иодатцима из црквене археологије и патристике. Кад је нећ упоредни одломак о свеноЛном бденију, што гаје штампао 1892 године (Касћ^асће е1;с. ВегИп, 1892.), живо заинтересовао ирве западне бого слове, о чему сведоче одзиви у разним снеци јалним листовима (н. пр. чланак про®есора берлинског университета Харнака у „Тћео1о<П8сће ВНегаШг), то се с вероватношћу може предсказати и овом делу најбоЉи успех у западно-хришћанском ученом свету. Но највише ће се моћи заинтересовати тим уноредним прегледом старокатолици. Они са мање нредубеђења гледају на православље него протестанти и паписте, па истражујући истину често управљају своје погледе на исток, те ће им оваке радње, као што је и ова ироте Маљцева, учинити не малу услугу у ствари упознавања са учењем и богослужењем православне цркве. Објективно упоређујући литургије истока и запада у погледу њихова читања, молитава и несама, а тако и у погледу њихова спољашњег уређења (устројство олтара, одежде, утвари, звоњење звона, входови и т. д.), и сравњујући типове иајпозније са најстаријима, — писац доводи читаоца до осведочења, да је православна црква кроз векове сачувала и да до сада ч У ва У св ојој чистоти апостолско учење и предања, што се најбоље огдеда у иравославној литургији. 5.

Б Е Л Е Ш К Е. = (Његова Светоот Патријарх Георгије) богослужио је на Спаеов дан у Манастиру Ђеочину, и благоизволео је рукоположити ђакона Јована Ла-

тинкиИа за пресвитера; а професора монашке школе, монаха Валеријана ПрибичевиИа, за јерођакона, и сутра дан за јерожонаха. — (ВисокопреосвеБени г. Епископ бачки Гер-