Srpski sion

С тр . 407.

о чему свједочи Понтије ђакон у животу св. Еипријана и бл. Јероним у животу св. Павлије. Овај потоњи прича, да се у њеном спроводу сакупило много клирика и монаха са запаљеним свијећама.* Занаљеие се свијеће давале и дају онима, који ступају у брак, и присутнима при тајни јелеосвећења; уз запаљене свијеће свети се и Водида и свршава свако посебно богослужење. А пале се свијетњаци за то, да се изрази духовно торжаство истините и духовне радости, и да се непрестано спомиње она Овијетлост без заласка, каквом се у небеском царству наслађавају они, који угодише Богу. а која потјече од самота Господа Бога — оца свјетлости. „У дому је Божјем — вели бл. Августин — ненрестани празник, вјечна радост, тамо су ликови анђеоски, тамо свјетлост лица Божја." 0 тога и ми свршавамо богослужење уз запаљене свијетњаке, из нодражавања цркви * Слично прича и Григорије Ниоки у животу св. Макрине; а и при преноеу моћи ев. Јовапа Златоуетога палили су свијеће. Дарувар, 14. марта 1894.

небеској, коју освештава слава Божја (Апок. 31, '23.; 4, 2, 5.), и да опоменемо хришћане, да су дужни живјети у светлости вјере по заповијестима Божјим. Али кад се свијеће пале и постављају пред ликове и иконе, тада означују жртву, коју Богу приносимо. При расвјети цркве мора се по црквеном уставу држати сталнога реда,; када, црква изражава у молитви кајање, тугу и бригу ради гријехова својих чланова, т. ј. у богослужењу радним даном и уз пост, тада и не пали свих свијетњака. А у празничне дане и недјеље, као дане торжаства исгине и духовпе радости због побједе К0 ЈУ Ј е угодник Божји одржао над дјелима таме, или због побједе коју је Господ Христос одржао над смрти и ђаволом, па и у оним дијеловима дневног богослужења, у којима се јасно изражава мисао о духовном торжаству хринЉанства и хришћана, пали црква многе свијетњаке. Кад је већи празник, пали црква, да искаже своје торжаство, и велики свијетњак, (полијелеј — грож|е), који виси на сред цркве, а и многе друге свијеће и „ламцаде". По руском Ђ. Т. Ж. богослов.

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. (Наетавак).

Наставни иредмети, са кратким прегледом садржине предавања, излазку се иа стр. 10—16. Већ тај преглед и распоред садржине предавања тих задовољиће сваког пријатеља богословије и њезиног наиредовања; а нас задовољава тим више, јер смо се упознали и са материјалом садржине тих предавања, којаје доказ вредноће, прегалаштва и трудног изучавања про®есора наше богословије, на свакој нојединој дисдиплини. Особити интерес нам је освојио преглед рада на омилитици и омилитичким веџбањима. Да упознамо и наше читаоце, бар донекле, са наиретком те дисцинлине у пашој богословији, доносимо, ево, цео дотични одсек из тога дела извештаја. Гласи: IX. Омилитика и омилишичка вјеџбања. А.) Омилитика: приступ, предмети црквеног говорништва, облици црквеног говорништва, уну-

трашњи карактер црквене проповиједи, сиољашњи карактер црквене проповиједи, иредавање црквене проповиједи, импровизација, закључак. Читање и анализовање одабраних проповиједи. ' Предавано 2 сахата недј ељно слушаоцима III. године. Б.) Омилитичка вјеџбања. Писање проповиједи код куће и у школи, расправљање истих, говорење научених проповиједи, покушаји парцијелне имнровизације. Читање одабраних проповиједи св. отаца, учитеља црквених и знаменитијих проповједника. Предузимано 2 сахата недјељно са слушаоцима IV. године. Осим тога добили су слушаоци четврте године задаћу, да сваки у течају школске године наиише реФ^рат о једном штампаном зборнику проповиједи. У ту сврху добио је сваки слушалац засебног проповједника, а упућени су били на књиге, које су штампане на црквено-