Srpski sion

С тр . 474.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30.

кве у богоспасајемој епархији бачкој. Прегледао и поиравио оба текста тротојере/ј Гаврило БољариЛ, катихета сарајевски. — Панчево, 1894, иаклада књижаре Браће Јоваиовића. — 8-на, стр. 265. ■Цена 75 новчића, а тврдо укоричено 1 фор. — (Српска каига за народ.) Приуготовио сам и предузео сам да издам читав низ разноврсних поучних кљига за народ, из којих ће сваки Србин моћи да научи оно што му ваља да зна о себи, о своме роду, о својим правима и дужностима, и о земљи, на којој живи свеколики род и народ српски. Свака од тих мојих књига биће прије свега српска књига за неуког Србипа, ал ипак из ње би и господа српска имала по што год да запамте. За то ће свака од тих мојих књига, поред свога иосебног имена, носити један опћи натпис: Српска квига за народ. Али опет свака поједгша књига чиннће са свимпосебиу цјелину. Тај низ отпочињем, у име божје, још зимус обећаном, књигом: „Срби у давнини". Отварам иретплатни унис на „Србе у давнини", па молим све пријатеље српске књиге и чуваре српског поноса, нека се претплате на ову књигу и нека се сваки у своме крају живо заузме за скуиљање претилатника. Књига је већ ушла у штампу и на скоро ће изаћи. Али што прије претплата стигне — тим прије ће и књига изаћи.

Претплату и све поруке треба слати на адресу: Сима Лукин Лази&. Загреб, Хрватска. Новац из цијеле Аустроугарске шаље се поштанском упутнпцои (Роб^ап^газип^), а ван Аустроугарске само запечаћеним новчаним нисмом. Молим, да свак своју адресу тачно и читко назначи. „Срби у давнини" изнијеће око 12 штампаних табака, (до 200 страна средње величине), а цијена је књизи само 50 новчића или једна круна или један динар. Шта више: ко се у напријед непосредно код мене претплати бар на десет примјерака — добија на дар сваки пети примјерак, то јест, 20°/ о рабата у књигама. А продавцима књига и скупљачима претнлате дајем 30°/ 0 рабата од скупљенога готовог новца, а поштарину — разумије се — сноси наручилац. Али, да бих народу могао дати ову књигу по тако ниску прениску цијену, морам да је штампам у 5000 примјерака. И само тако ћу моћи скрпити крај с крајем, ако се свих нет хиљада примјерака распродају у најкраћем року. А ја се и надам, да ме моја Србадија неће оставити на цједилу. И само у тој вјери ево почех, да више не починем и не сустанем на овоме мучном послу. Загреб, на Петров дан 1894. Сима Лукин Лазић. (Врач погађач).

ОГЛАСИ.

С. 0. 2441. ех 1894. С Т Е Ч А Ј. 112 !- 3 Ради попуњења једнога стишндијскога места у ново основаној богословској заклади Данила и Јулке Ђањанина овим се расписује стечај Родишња стинендија износи 300 ф . авр., а издаваће се у десет месечних оброка но 30 ф . авр. Просиоци за ову стипендију могу бити само Срби источно-нравославне вере, слушаоци срп. прав. богословског училишта у Карловцима. На ову стипендију имаде првенство иотометво од рођене браЛе завештатељеве: Стевана, Лазе, Василија, пок. Николе и Станка Бањанина; иза њих долази потомство рођених сестара завештатељевих; иза њих долазе на ред потомци од иолубраЉе (стричевића) и полусестара; иза њих долази младеж оних становника опћине јошанске, роднога места завештатељева, који носе име

Бањанин; иза њих имају првенство добра сиромашна деца истога села Јошана у Лици, најиосле пак могу добити ову стипендију Срби источне прав. вере окружја личко-оточкога. Међу просиоцима ове стипендије како сродницима тако и несродницима имају првенство они, који су сиромашнији и бољи у науци. Молитељи имају своје вал>ано, иснравама о народности и вероисновести, успеху у науци, о стању здравља и имаовинском стању инструјисаие молбенице најдаље до 19. (31.) августа 1894. поднети Њ. Високоблагородију г. Петру пл. ЈурковиИу, поджупану жунаније сремске у Вуковару, као нрочелнику закладатељем именованих поузданика за подељивање ове стинендије. У Карловцима, 15. (27.) јула 1894 год. Председништво Саборског Одбора.