Srpski sion

С тр . 466.

„СРПСКИ СИОН."

В р. 30.

ној пјесми није такође добро преведена ријеч коекодл ријечју војеначалница, јер се на тој ријечи види туђе обличје, нема дакде српскога обличја. А такође у истој пјесми не ће добро бити „шшо си нас избављала" него ми избавивши се од биједа, јер у словенском гласи: гакш изкаклшесА и >тх злк^х. Н зклвлш«са је раг1. ргае!. ас1. I. од перфекаивнога глагола,

дакле није избављала, него избавила. Тако1)е и словенски текст није добро наштампан у „Литургици". Овако би требао да гласи: Еозкрли* иои коекод*к пок-кдителнлА, гаки 1 изклклшесд Ш злк1)(х, вллгодлрсткеннлА воспис8јл< г л ти рлвн ткои когородице; но гакц) И / и 8 цјла держлкб непок^кдил^к« ш всаки ^ х нлса к'кдж скокодн дл зокшх ти: Рлд^исл нев^ксто 1инев"кстнлА. Јов. ШивановиЋ.

ПОУКА ОНИША, КОЈИ РЕТКО ДОЛАЗЗЕ У ШШ БОЖЈИ.

анас дође у цркву Сожју много такових хришћана, који врло ретко долазе у недељне дане. Па шта то значи? Зар они не држе за своју дужност давати Богу Божје? Не знам, шта и да им кажем за поуку, јер много би им било потребно говорити и о многом нотребно би их било уверавати и доказивати им. Да, много што-шта не знају, много што-шта не верују они хришћани, који ретко долазе у храм Божји; иајнужније што је за спасење душе тешко да све тврдо знају они. И како да знају и верују, кад не слушају? А где и да слушају, кад у дркви Божјој ие бивају? Можно је посумњати се, да ли тврдо верују и у Бога, у биће Божје ти људи, који ретко долазе у цркву Божју; а да Га мало поштују они, то је несумњиво; кога ми поштујемо, ономе и у кућу често одлазимо, особито у изванредне, важне дане долазимо к њему неизоставно, да му одамо наше поштовање. Дакле, шта да кажем сада, на празник данашњи, и за поуку онима од нас, који, може бити, онет скоро не ће доћи у цркву Божју? ... Ево шта. Фарисеји једном послаше ученике своје Исусу Христу, да Га питају: треба ли дати данак ћесару, или не? Премда су Фарисеји знали, да се мора заиста данак дати ћесару, ииак су послали ученике своје да питају о томе Исуса Христа, са злом су их намером послали — да би Га како-год ухватили у речи. А Исус Христос, ма да је знао, да су Га питали Фарисеји са рђавом намером, дао им је ипак одговора. С руског превео

Онима од нас, драги слушаоци, који врло ретко долазе у цркву Божју, саветујем да се обрате, макар код куће у молитву, Исусу Христу и да Га занитају: да ли нам је потребно ради угађања Богу и ради спасења душе долазити у неделше и празничне дане у цркву Божју, или није? Не питајте са рђавом намером, но с том наиме, да вам је у истини стало до тога, да се уверите о томе, ако заиста нисте уверени, — запитајте, — и Исус Христос одговориће вам, ако ви знате Њега; не телесним већ, но душевним ушима чућете одговор Његов. Спаситељ наш, Господ Исус Христос, увек одговара оному, који Га пита за сиасење евоје, и тражећи себи обавештења код Њега, заиста ћете бити обавештени од Њега: Он се и онима, који Га не траже, јавља, и оне, који Га не питају путу Божјем учи. Ви ћете рећи: на што је питати Исуса Христа, је ли потребно, је ли дужност наша долазити у цркву Божју у недељне и празничне дане, кад ми и тако знамо, да је заиста потребно долазити ? Па што ви не долазите, кад знате да је долазити заиста потребно ? . . . Слуга, који зна вољу господара свога и није се п.риправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен. (Лук. XII., 47.) Лодајте Лесарево Иесару и Божје Ђогу. (Мат. XXII., 21) Амин. У Митровици, 18. априла 1894. Григорије А. НиколиБ, свештеник.

Ч'